Тијанија

Видимо се у Тииииијааању…


Оставите коментар

Народу Орлова

Н а р о д у   О р л о в а

Посвећено чуварима Висина
Народу О р л о в а
Господарима небеских путева
Прапрецима Слободних

И нашим поглавицама-
Праоцу Јавствославу
И прамајци Тивствослави

Који су одувек и заувек Једно
На брду Ор-лова
И врху Тамница

Понад Тијања лековитог
У срцу Ти-ја-ни-је унутарње
Унутарње Тијаније у срцу

Посвећено чуварима Висина
Народу Ор-ло-ва
Кроз које лако
И без спорине снене
Љубим Душу Васељене


Оставите коментар

Знање је неопходно

З н а њ е   ј е   н е о п х о д н о

. . .

-Затвори очи
и исправи змију својих леђа!
Утихни змију свога стомака,
утихни змију своје главе
и змију срца.
Опусти се лагано,
опусти се дубоко.
Одбаци мисли –
као поскок кошуљицу,
као церић лишће,
као облак кишу,
као јутро зору,
као сунце таму,
као мач корице.
Остани без мисли…

– Милосни, Господе,
пред Твојим Оком стојимо смирено,
и храбро,
и без земаљских жеља.
Сву снагу и умећа
усмеравамо кроз
Ред, Вољу, Мудрост, Озбиљност,
Стрпљивост, Љубав и Милосрђе.
Предајемо Ти
наше животе од света
за Живот.
Спремни смо да будемо
исконе и искрене слуге
Твога Плана и Твоје Једноте.


1 коментар

Исцелитељева усклична песмА

И с ц е л и т е љ е в а    у с к л и ч н а    п е с м А

В и д и м  предивно бљештаво светло
у  Срцу срца мога унутарњег бића.
Знам, осећам и  в и д и м  исто светло
што зрачи из Срца срца Васељене.
Некада су била заједно.
Некада су била Једно.
Густа  тама  н е з н а њ а  скрила  је  танане
нити  и с т о с т и, и с т о с т и  два Срца.

Изван свега
ж е л и м – не желим,
ж е л и м – н е ж е л и м,
желим – н е ж е л и м,
да спојим светла ова два Срца.

Тихујем, тихујем,
путујем, путујем,
Расковником и Метлом,
раскивам и бришем
сене и сене и опсене.

На Путу брисања – спајања,
Додиром – Намером, исцељујем:
К р е м е н   и   Х р а с т,
Ц р в а   и   З м и ј у,
Д е л ф и н а   и   Л а в а,
О р л а   и   Ч о в е к а,
б о г о в е   и   б о г и њ е.

Ох, како си леп, Господе!
Ооох, како си леееп, Господеее!
Ооооооох, како си леееееееп Господеееееее!


Оставите коментар

Питам пипам

П и т а м    п и п а м

Питам Водеан:
Где ти је прошлост?

Питам Небо:
Где ти је будућност?

Пипам Вечност:
Где ти је време?

Питам Простор:
Где су ти међе?

Питам Праизвор:
Где ти је извор?

Пипам Живот:
Где ти је смрт?

Питам Себе:
Где ти је сећање?

Питам Тебе:
Где нам је љубав?

pitam


Оставите коментар

Санија

С  а  н  и  ј  а

. . .

Иди храбро, Санија,
и никада се немој плашити!
Праисконци су разапети
између умља и безумља.
Ући ћеш у Праисконију
кроз жутило Трећег жив-вира.
Носиш радост, носиш дарежљивост.
Немој никада подлећи
опсени љубоморе и похлепе,
и немој крити осећања.
Твоја вилинска природа
мора много да научи
у том свету опсене,
јер је он Пут – врата за Тијанију.
И богови разноликих Трепет светова
морају да се отелотворе у том свету,
пре него што се упуте у Тијанију.
И још ти дајем Румен Облак,
облак друкчији од других облака.
Он је твој водич и увек ће, као путоказ,
бити окренут ка твоме циљу.
Кад твој ум буде миром о-владан,
облак ће бити  в а т р а  праискона.

Сви смо ми ј е д н о, Сан-и-ја, мила.


1 коментар

Или – ја

И л и – ј а

Небо расецају
од сребра гаврани,
црвенооки ждрали дуговрати,
соколи брзани
и орли једноглавци.
Гачу вране,
цвркућу врапци.
Код креја
увек нови језици.

Он – можда му је име Јован,
одлази са Шароњом и Рудоњом,
и меденицом – звончицом,
напуњен њеним очима –
сјајницом и сузницом.

Она – не знам јој име,
(можеш је и ти имендаровати!),
испуњена је, испуњена,
и полетна, полетна,
гледа изнад звукова
и стољетних храстова.
Руке вредне,
несвесно или свесно,
испод појаса стиска, прсте свија.
. . .

О н – о н,
ускоро ће дати
неки знак.
Њему знам име:
зваће се Или-ја.

ilija


Оставите коментар

Генадиј Петровичћ Малахов: Чишћење организма

Генадиј Петрович Малахов: Чишћење организма

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Генадиј Петровичћ Малахов: Чишћење организма