Тијанија

Видимо се у Тииииијааању…


Оставите коментар

Радио Сербона: Гост Владан Пантелић, песник и исцелитељ – 24.11.2016.

Владан Пантелић, песник и исцелитељ, недавно је гостовао на интернет радију „Сербона“ у емисији „Култура против мрака“ коју води и уређује Душица Милосављевић

Радио Сербона: Гост Владан Пантелић, песник и исцелитељ – 24.11.2016.

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Тема емисије била је: „Реч као најјаче оружје“ и заиста ову емисију вреди послушати онако дубински, са душом, да би се разумело оно што Владан жели да пренесе.

Емисије Радио Сербоне можете наћи, слушати и скидати, преко њиховог Ју Тјубе профила.

Advertisements


Оставите коментар

Др Аркадије Петров: Светлост вечности – Регенерација, вечни живот, подмлађивање…

Наратор:

„… Крајем новембра 2000. године, у дворцу у Кремљу, одржао се други по реду светски информациони скуп са темом: „Информативни проблеми човечанства у 21. Веку“. На овом форуму, темељно је био приказан и текст Аркадија Петрова Наумова: „Системи развоја и способности човека„. Сви учесници форума, скупа, информисали су се о излечењу и регенерацији органа другачијим методама, путем неконтактних метода и информационих утицаја, који су постигнути у Московском центру „Ноосфера“ којим је тада руководио Аркадије Петров…“

Др Аркадије Петров: Светлост вечности – Регенерација, вечни живот, подмлађивање…

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Др Аркадије Петров:

„Наш рад је у суштини заснован на раду информационих технологија, и то је у директној вези са темом овог форума. А можемо рећи да је ово информативна основа наредних 1000 година. Зато што се сада отворио процес рада у Ноосфери. У суштини, сада имамо приступ новим технологијама и развоја тела човека и разумевања овог основног фундаменталног процеса, како процеса изградње Универзума, тако и човековог места у овим процесима.

Наш метод има 3 основна нивоа. То је, пре свега, ефекат унутрашњег виђења, управљачка видовитост и енергија информационих матрица које нам омогућују да се бавимо најозбиљнијим патологијама у организму човека. Када ми радимо са енергијама енергетске матрице човека, могуће је излечење од болести које су се пре чиниле недостижним, и тек у експерименталној фази у свим медицинским знањима.

Овим техникама нестаје рак, нестаје дијабетис, шта више, на данашњи тренутак су се спровела и разна друга истраживања која су показала веома озбиљне резултате у регенерацији органа. Разумете, ми можемо 1000 пута да говоримо о томе, да планирамо ово да урадимо. Сви ће нас веома пажљиво слушати, али када то буде урађено, нико нам неће веровати. Код нас у центру постоје већ стотине људи који су се суочили са болестима које „нису излечиве“, и повратили су своје здравље. Ми имамо резултат, ми имамо шта да објавимо. Човек је имао неки живот, неку своју историју. Он има и историју болести. И постоје овакви феноменални случајеви када лекари кажу да они више не знају, односно не могу више да помогну.

Ти људи са овим дијагнозама долазе код нас и постижу излечење. Ја сматрам да ово и јесте најважније, коначан и конкретан резултат. Он ће све остале натерати да ово схвате озбиљно….“

………….

„А када говоримо о еволуцији, не говоримо само о глобалним процесима, као о великој количини биолошког матерјала Земље и сваког човека. И сваки човек пролази пут личне трансформације. Просто је, изгледа, дошло такво време, када је директно виђење, јасновидост, почела да се открива код многих људи. Ја могу рећи да је практично сваки човек способан да овлада овим својством. Данас се то дешава веома спонтано, и буквално сваки пети-шести човек влада способношћу јасновидости. После програма који су приказивани на вашој телевизији, управо из вашег града Новгорода, пристизали су у наш центар „Ноосфера“ интересантни телефонски позиви људи који су овладали способношћу виђења, али нису њом умели да управљају. Молили су нас да им помогнемо у томе.

У нашем центру постоје разрађени специјални тренинзи који омогућавају да одређени нови образац доведемо у стању контроле, у стање под управом коре великог мозга. Ми тренирамо своје неуроне да раде у сагласности. То су специјалне методе. И после овога људи имају способност да у тренутку мисли доведу до конкретних физичких резултата.

На пример, оваквим утицајем можемо да променимо здравље човека. Конкретно, у нашем центру се регенеришу органи који су пре тога отклоњени хируршким путем. Односно, довољно је да пошаљемо одређени импулс на оне делове хромозома који одговарају за овај орган који је одстрањен. Управо само мисаоно, само кроз своју свест, и кроз овај импулс иницирамо обнављање овог органа. Сада постоје већ стотине људи који имају нове органе, и ово је потврђено од стране стандардне медицинске дијагностике. Осим тога, жене код којих су одстрањени репродуктивни органи, не само да су обновиле органе, већ су успеле и децу да роде. То показује да обновљени органи веома успешно испуњавају своју функцију…“


Оставите коментар

Владан Пантелић: ПОСВЕЋЕЊЕ ВИТЕЗА МИТРИЛА

Извор: ФБР Монитор
Аутор: Драган Симовић

Vladan-2

Посвећење у Витезе Праисконог Реда је веома тешко. И тежак је, претежак, пут до витешког посвећења. Тисуће обичних витеза, сјајних руковаоца духовним мачем и самострелом, другим оружјима, оруђима и вештинама, није посвећено. Нико их није позвао. Не зна се тачно ко позива, ко прави изборе, по којим правилима, нити се зна где се врши посвећење, нити се зна ко су седморица оностраних који су посветили Мансанмана Оставреног, који је, можда, Велики Витез Праисконог Реда пред којим се сада полаже испит. То, наравно, није знао ни витез Лавоним када су му се почели отварати титрајући знаци који су га привукли, и које је почео да прати као да га магнетом вуку. Инстинктивно је променио стање свести и укључио све своје осетилице. Опрез је највећи савезник великих витеза. То је посебно чуло које се изграђује на највишем нивоу бића, циљним тиховањем и очвршћењем,

кроз дугогодишње соколске школе за одабране, а кали кроз тешке борбе на живот и смрт.

* * *

Када је, борећи се крајњом снагом за дах и живот, изронио из дубоког језера, указала му се стрма обала. Пронашао је погодно место и изашао из воде. Између стена угледао је плави цвет, налик на љиљан, са три жута тучка. То му је личило на добар знак. Можда би могао да одахне и сакупи снагу. Ко зна колико је био у полусну, јер витез не сме да спава, када му се учинило да га цвет, својим њихањем горе-доле, призива на покрет. Изнад овог цвета, високо на стенама угледао је други плави цвет, који се, такође, њихао, мада се ни поветарац није назирао. Лавоним је кренуо путем знакова. Полусан му је повратио снагу и расположење. Нећемо описивати муке приликом пењања, јер муке прошлица за витеза престају на следећем кораку. Прошао је поред другог цвета и застао на стенама да збије снагу за пењање ка трећем цвету, на високој хридини, који му је весело махао. У изнемоглу свест му се увукуше тешке слике из језерске борбе са духовима крви. Сав се стресао гледајући нанова слике својих искушења које га, за мало, нису потопиле. Ове слике га допунише водом снаге и он се поче опрезно и зналачки пети ка хридини. Лавониму је било савршено јасно да је ово његов успон живота или смрти. Одавде се могло само према трећем цвету или наглавачке према првом.

На хридини је остао лежећи. Није било ни трунке резерве која би га усправила. Испразнио је последњи атом снаге. Није могао да подигне руке да обрише зној и крв који су му се сливали у очи. Умор и неизвест пута обрисали су му мисли. Само непомич-опрез му може вратити снагу. Постао је налик стени на којој је лежао.

* * *

Усправио се када га је испунила небеска светлост. Инстиктивно је запевао силницу од праискони: – Ах та буре мани того… Испред њега се отворила царска трпеза пуна укусне и разноврсне хране. Подтелепатски глас му је понудио да изабере храну по жељи срца. – Хоћу Златни орах, рекао је Лавоним. Трпеза је затреперила, храна се ускомешала. На површини трпезе појавили су се прекрасни колачи и божанско воће. Лавоним је завукао руку испод заносне понуде, пронашао Златни орах и појео га не оклевајући. У истом трену нашао се у Златном граду испуњеном златним пирамидама, разних величина и облика. Осетио је око себе много наоружаних и невидљивих ратника. Брзином муње одбијао је ударце и заузимао нове положаје чувајући леђа. Био је сконцентрисан са укљученим осетилицама и успешно одолевао свим нападима. У једном трену док је стајао испод високе зарубљене пирамиде, осетио је да је опкољен. Надчовечанском снагом скочио је на врх пирамиде спреман за нове нападе невидљиваца. Смирио га је Глас који види и који зна. Угледао је Великог Витеза испред себе који му је нечујно наредио да седне на златни трон испред себе. Урадио је то крајње опрезно не испуштајући свој мач.

– Остави своје оружје, овде ти више неће требати. Сада ћеш в и д е т и сврху сваке борбе и не-борбе и в и д е т и ко си. Затвори очи, исправи леђа, и подигни се у духу изнад свих својих мана и врлина. Остави мисли и идеје, осети празнину, и мирно, мирно, прати визију. Не узноси си и не падај. Постави се на своје најдубље себе на седам нивоа и прошири се кроз тробојни бескрај. Још се прошири…

Добићеш астрално име Мythryl. И добићеш нову и непробојну витешку одору од Белог Јелена Једнопотезца.
У њој ћеш бити покретан, без тежине и неподив.

Мythryl је клекао у великом поштовању. Није га захватила гордост.
Одавање поштовања је знак дубоког разумевања и сасма особито посвећење…

-Сада иди Митхриле. За неколико месеци, на свом новом задатку, осетићеш олакшање и велику промену.
Тада удахни у сваку ћелију свога бића своје право, духовно име – Митрил.
Усправи се и остани усправан и свестан у свим искушењима! Шири знање, шири радост, проповедај о лечењу са свешћу.

И буди благословен!


Оставите коментар

Истине које је казивао Џиду Кришнамурти

Извор: Блог Весне Михајловић

Џиду Кришнамурти

Џиду Кришнамурти

Учење је кретање од тренутка до тренутка. Слобода од жеље за одговором је преко потребна за разумевање проблема. Окончање патње је почетак мудрости. Знање увек лежи у сенци глупости. Медитација је ослобођење од мисли и кретање ка екстази истине. Медитација је експлозија интелигенције. Важно је учење. Ко је учитељ није важно. Слобода и љубав иду заједно. Љубав није реакција. Ако те волим зато што ти волиш мене, то је онда трговина, ствар која се купује на пијаци; то није љубав. Све идеологије су идиотске, било да су верске или политичке, јер то је концептуално размишљање, концептуална реч, која је на жалост тако дубоко поделила људе. Сви ми желимо постати познати људи, али онога тренутка када желимо постати нешто – ми више нисмо слободни. Бити добро прилагођен дубоко болесном друштву није мера здравља. Сматрам да не постоји пут до истине, њој не можете прићи ниједним путем, ниједном религијом, ниједном сектом. То је моја тачка гледишта, којој сам потпуно и безусловно доследан. Истина, будући неограничена, неусловљена, неприступачна ниједним постојећим путем, не може бити организована; нити иједна организација треба бити основана да води или присиљава људе уз било који посебан пут. Ако то схватите, тада ћете увидети како је немогуће организовати веру. Вера је чисто лична ствар, и не требате и не смете је организовати. Ако то учините, постаје мртва, кристализована. Постаје религија, секта, веровање које се излаже другима. То је оно што сви широм света покушавају да учине.

Истину не можете спустити доле, већ појединци морају учинити напор да је достигну. Не можете спустити планински врх у долину. Опис није описано; ја могу описати планину, али опис није планина, и ако се ухватиш у опис, као што већина људи ради, онда никада нећеш видети планину. Када неко изгуби дубоко интиман однос са природом, тада храмови, џамије и цркве постају важни. Ако желите тражити Истину, морате ићи ван, далеко изван ограничења људског ума и срца и тамо је пронаћи – та истина је у вама самима. Није ли једноставније да за циљ поставите живот сам, уместо да имате посреднике, гуруе, који Истину неизбежно морају приземљити и тако је изневерити. У теби се налази цео свет и ако знаш како гледати и учити, врата су ти тамо, кључ ти је у руци. Нико на свету не може ти дати кључ нити отворити врата…нико осим тебе. На питање постоји ли или не постоји Бог или истина или стварност, или како год то волите називати, никада не могу одговорити књиге, свештеници, филозофи или спаситељи. Нико и ништа не може одговорити на то питање осим тебе самог и ето зашто мораш упознати себе. Несавршеност лежи само у потпуном непознавању себе. Разумети себе је почетак мудрости. Морате разумети целину живота, не само један мали део. Због тога морате читати, зато морате гледати небо, зато морате певати и плесати, и писати песме и патити и разумевати, јер све је то живот. Десио се спољашњи напредак од воловске запреге до млазног авиона, али психолошки, појединац се није нимало променио, а друштвене структуре широм света стварају појединци.

Спољашња друштвена структура је резултат унутрашње психолошке структуре наших међуљудских односа, јер је појединац резултат свеопштег искуства, знања и понашања човека. Свако од нас је складиште прошлости. Појединац је човек који је читаво човечанство. Ако заиста можемо да разумемо проблем, одговор ће се појавити, јер он није одвојен од проблема. Током верске историје били смо уверавани од верских вођа да ако изводимо одређене обреде, понављамо извесне молитве или мантре, потчинимо се извесним обрасцима, сузбијемо наше жеље, контролишемо наше мисли, потиснемо наше страсти, ограничимо наше апетите и уздржимо се од попуштања полу, ми ћемо, након довољно мучења ума и тела, пронаћи нешто иза овог малог живота. И то је оно што су милиони такозваних религиозних људи чинили вековима, било у осамљености, отишавши у пустињу, планину или пећину или лутајући од села до села са просјачком зделом, или у групу, придруживши се манастиру, силећи своје умове да се потчине утврђеном обрасцу. Али мучен ум, сломљен ум, ум који хоће да побегне од читаве збрке, који је порекао спољашњи свет и отупио од дисциплине и потчињавања – такав ум, колико год дуго трагао, наћи ће само оно што је у складу са његовом искривљеношћу.

Као људска бића која живе у овом стравично ружном свету, запитајмо се, може ли се ово друштво, засновано на такмичењу, окрутности и страху, окончати? Ја мислим, то се једино може десити ако свако од нас препозна кључну чињеницу да ми, као појединци, као људска бића, у ком год делу света живели и којој год култури припадали, смо потпуно одговорни за целокупно стање света. Свако од нас је одговоран за сваки рат због агресивности наших сопствених живота, због нашег национализма, наше себичности, наших богова, наших предрасуда, наших идеала, свега онога што нас дели. Насиље није само убити некога. Насиље је када користимо оштре речи, када чинимо гестове да отерамо другу особу, када се покоравамо из страха. Тако да насиље није само организовано клање у име Бога, у име друштва или државе. Насиље је много суптилније, много дубље, а ми смо уроњени у бездане дубине тог насиља. Када себе називате Индијцем или Муслиманом или Хришћанином или Европљанином, или било чим другим, ви вршите насиље. Схватате ли зашто је то насилно? Зато што одељујете себе од остатка човечанства.

П.С. Сада ми је јасно засто су га неке религије сврстале у секту, јер им оваква истина не пасе, онда не би имали са ким манипулисати… Свака му рец, злата вреди и слазем се у потпуности са свим истинама које је изрекао. Волим његове Истине и тако су блиске моме бицу, мојој дуси, хвала му на свакој изреценој реци…


Оставите коментар

К у п а л о

Извор: http://www.objave.com

Аутор. Зорана Лутовац

goddess-kupala

Ово је једна од четири главне тачке у годишњем циклусу – летња дугодневница. У то време, сунце се издиже изнад свега на земљи и пружа своју најврелију и горућу светлост. То је кулминација односа Сунца и Земље. Народ за тај дан каже да «сунце на небу три пута поскочи» од радости.

Шта се дешава у природи у том периоду?

Људи су склони објашњавању универзума кроз своје, људске слике и примере, и ту нема изузетака. Однос Сунца и Земље је увек однос између Светла, односно јарког, активног принципа света, мушког (Огањ и Ветар), и Таме, то јест женског принципа, који представља све што је тајно, спокојно, хладно, као и Земља, оплођена водом.

Однос међу људима увек одражавају исте те појаве и процеси, који су својствени природи која нас је родила. Врхунац односа мушкарца и жене завршава се оплодњом, порођајем и рођењем новог живота. Управо то се дешава између Земље и Сунца у ноћи Купала – оплодња Земље јарком силом Сунца, чији плодови носе продужетак живота овом свету.

Тајанствен (мистериозан) део, је као позоришна представа у природи, и представља најважнији мислени део сваког светковања. То одражава човека, или објашњава шта и зашто се дешава у то време, када концентрација сакралне Силе достигне своју границу и претвара се у следеће природно стање. Учесници који обављају улоге природних сила, растварају се у природи, испуњавајући се њеним благом, стају под њен природан ритам дисања, и долазе у природни склад.

Основни симболи сакралне тајне светковине Купало:

• Јарило – добри младић, окрепљујуће Сунце пролећа
• Бреза – дрво Марене, симбол женског принципа
• Жртвеник – врата из света бића у свет не-бића
• Колац купалске ватре – најважнији симбол, представља највећу небеску силу, који оплођује Мајку Земљу својом горућом силом
• Коло – стални симбол свих светковина који славе врхунске тачке у односу Земље и Сунца. Коло представља и саму годину (Сварогово коло), и Сунце које кружи по небу заједно са кружењем године
• Врач – сведок у свету Јава, весник догађаја
• Жалобнице – које би требало да прогласе тугу за Пролећем које одлази
• Младићи – руке и ноге Јарилине божанске моћи, његова војска на земљи
• Девојке – руке и ноге божанске моћи Марене, које вечно чувају темељ родне земље
• Венци – симболи круга живота

Елементи обреда

Брак Јарила и Брезе

Док девојке играју коло око Брезе, украшене као невеста, и певају купалске и заручне песме, младићи припремају пратњу Јарили к невести.

Мора се, наравно, обратити посебна пажња на чињеницу да обреди за Купало почињу са удварањима и браковима, те су залудне критике да је «Купало празник распуштености и разврата», потпуно нетачне.

Такође, потребно је напоменути, да се Јарило припрема раније, у виду велике лутке ткане од јаких, високих трава, најбоље оних које имају класје жита.

Када је подршка Јарилу готова, поворка креће у потрагу за невестом.

Нашавши Брезу, сазнавши да се млади воле, Јарила наслањају на Брезу на неко време, венчавају се, али на крају га силе исуше и он пада.

Опроштај од прошлог

За болесног Јарила зове се лекар. Долази шаљиви врач. Слуша, испитује. Закључује да је «пацијент» више мртав него жив. Жене започињу плач, а мушкарци носе Јарила, који је дао своју сакралну моћ за оплодњу Земље, на жртвенику. Следи опроштај с Пролећем (Весном), она одлази и препушта место новоме.

Али, када је огањ јарке силе усахнуо, онда и женско мора женским стопама напустити светковање. Међутим, жене нису тако брзе у променама, као мушкарци-војници, оне не желе да пређу из старог стања – из девица, у ново – у жене. И овде опет, мушка јарост мора припомоћи Природи по Законима Кола. Почиње освајање Брезе.

У том тренутку, девојке штите свој тајни свет, а задатак младића је да одоле њиховој ревности и отпору. Они морају присвојити од девојака Брезу.

Напад младића на девојке, то јест, заштитнице украшеног стабла, обавезно се јавља у три фазе. Словенској традицији је, уопште, својствено тројство – сваки догађај мора да се догоди у три света: у Праву, у Јаву и у Наву – тек тада ће оно бити право, постигнуто. Трећи пут, младићи освајају Брезу и носе је к реци. Јарило је отишао уз ватру (мушки елеменат), а Бреза одлази уз воду (женски елеменат).

Потапањем Брезе у воду, достигнута је победа над прошлим, над оним што је било. Радујући се томе, младеж руши сва друштвена правила: младићи бацају девојке у реку, а девојке вуку младиће за собом. Важно је да све девојке изађу на обалу не само живе, већ и здраве, јер је Купало светковина која одобрава живот и здравље, а не жртву. Купалска вода има магијску снагу телесног освежавања и лечења, па се зато на Ивањдан купају људи и животиње, да би се опрале болести и свако зло те их река однела.

Купалски Огањ

Срце Купалца, главног огња купалске ноћи, јесте високи-превисоки колац, украшен венцем од гранчица, који се налази на самом његовом врху. Тај колац је и сам елеменат, којим се јарост небеска излила у Земљу. Управо због тога, кола и песме око њега, у време светковине, имају посебан значај.

Кола, углавном, у мистичним традицијама служе да затегну и усмере енергију; песме, које пева хор, је медитативна пракса за изградњу хармоније, јединства у групи, која усмерава ту енергију.

Коло око огња, мора да се води све док огњена јарост не захвати венац на врху коца. Тај јарки тренутак светковања постаје моћан расплет целог догађаја. Што су искреније људи водили коло, то су емоционалније доживљавали тренутак изгарања венца, тренутак остварења, и заправо доживљавали емоционални врхунац, осећају праву радост достигнућа, и увереност у плодотворно разрешење свих својих намера.

Котрљање точка (кола)

Завршни део светковања јесте котрљање горућег точка са горе у воду. Овај елемнат мистерије, усмерен је само на будућност.

Подсетимо да је ова ноћ – тачка највећег успона Сунца, које се потом котрља надоле, па се тако и горући точак котрља доле, где теку тамне и хладне воде, које хране ново зрно.

Горуће коло тоне у реци. Јаросни огањ се ставља у други план, а Мајка Земља у том тренутку долази до изражаја. Препуна је водама-соковима који ће потећи по свему живоме, побољшавајући жетву и род плодова.

Прорицање и цвет папрати

У преосталим тамним часовима ноћи, људи иду к реци са венцима и свећама, питајући о својој будућности, док их пуштају низ воду – куда и како ће поток живота понети пламен њиховог светла у овом тамном свету под звездама.

Заљубљени парови, такође, иду у потрагу за цветом папрати, који ће оном ко га нађе, донети велику срећу. Нађи цвет папрати која никад не цвета, и он ће ти показати пут ка закопаном благу. Заправо, само проналажење цвета папрати може донети срећу, пошто је опште познато да папрат не цвета. Верује се, да онај ко у купалску ноћ види његову боју, тај види изнад предела нашег света-Јава, томе су Богови открили своју тајну.

Остатак ноћи свако проводи по својој жељи. Многи скачу преко ватре, боре се у шаљивим бојевима, показивајући своје јунаштво, гађају у мету, одмеравају снаге. Неко пева поред ватре, а неко шета до саме зоре, дочекујући нови дан. Запали велику ватру и прескочи је да се очистиш од свега лошег.

А они, који желе, могу поћи на спавање, ризикујући да пропусте прву најчистију светлост.

Узгред, још један обичај о коме до сад није било речи – купање у зору, с првим зрацима. Ово симболизује умивање човека уједно и ватром и водом. Посебно је драгоцено уваљати се у зору по роси, која се појавила из земље након те магичне ноћи.


Оставите коментар

Др Аркадије Петров: Изјаве учесника семинара – 21.06.2013.

Др Аркадије Петров: Изјаве учесника семинара – 21.06.2013.

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.


Оставите коментар

Др Аркадије Петров: Конференција 20.06.2013.

Др Аркадије Петров: Конференција 20.06.2013.

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.