Тијанија

Видимо се у Тииииијааању…

К о л е д о

Оставите коментар

Извор: Стари Словени
Аутор: Никола Милошевић

Коледо је биће које се може посматрати на два начина. Као зимски дух и као божанство. Празници у част Коледа су се организовали током зиме, а највећи празник је био Кољада, који је био на дан зимског солстиција. Обичаји овог празника задржани су и у хришћанству, а има аутора који сматрају да је хришћанство преузело овај празник и слави га као Божић. У Бугарској се Божић и даље назива Коледа. Такође се честита весела Коледа или честита Коледа.

Коледо је близанац са Овсењом. Њихова мајка је Златогорка Маја а отац Дажбог. Овсењ је рођен пре Коледа, па је упрега коње у небеске кочије правећи пут свом брату Коледу. Коледо представља силазак бога Кришне или Кришњиа на земљу. Овсењ се појављује лети а Коледо зими.

У време зимског солстицијума Овсењ испраћа стару годину, а Коледо дочекује нову годину, односно ново Сунце. KOLEDO

Коледо је дао људима знања о васиони и небеским телима. Дао им је књигу о звездама која су Словени звали ,,Звездана књига Коледа’’. Овде се долази до друге сличности Коледа и Кришне. Кришна доноси људима знање у виду књига – Веда, а Коледо такође доноси знање људима. Наиме по ведизму се може сматрати да је коледо једно од отелотворења Кришне, односно Кришњи, како се ово божанство јавља код Словена. Коледо је направио и календар за људе, који су Словени звали ,,Дар Коледа’’ и открио је људима науку о Великом Колу (Млечни пут вероватно). По легенди последњи силазак Коледа на земљу се може предпоставити да је био око 6530. године пре нове ере. Од тад се ово знање преносило с колена на колено. Грци су говорили да су свето звездано знање добили од Хиперборејаца са севера. Хиперборејци су били народ у грчким митовима, који је живео на далеком северу. Хиперборејци нису знали за ратове и живели су у избоиљу. Поштовали су Сунце и сунчана божанства. Наводно у њиховој земљи Сунце никада није залазило. По томе што су поштовали сунце и живели на северу у односу на Грке могло би се закључити да се ради о Словенима. А о добу кад су Словени живели у изобљу и нису знали за ратове сведочи и Велесова књига. Тако да се може поставити теорија да су грци добили своја астрономска и астролошка знања управо од Словена. А Словени су ово знање добили од Коледа.

Коледово име се помиње у многим здравицама. Постоје такозване коледарске песме или коледи. Ове лирско обредне песме се углавном изводе током божићних празника и задржале су се у многим крајевима до данас. По обичајима Овсањ је пуштао испраћајући старо Сунце мртве, па су се мушкарци преоблачили у разна руха и ишли по селима певајући и правећи буку. У коледаре су ишли искључиво мушкарци. Њих је коледарским песмама учио мештер. Коледари су ишли селом и певали цељу једну ноћ, све до другог дана после подне. Коледара је увек било дванаест, али су се делили на две чете по шест момака. Свака чета је имала коловођу, који је носио фењер окићен рузмарином. Затим су била три певача и један благајник. Унајмљивали су торбоношу који је само носио дарове, којима би их даривали домаћини. Углавно су се давали дарови у храни и пићу.
Пример једне коледарске песме:

„У нашега, коледо!
Домаћина, коледо!
Нашло се је чедо, коледо!
Младо чедо, коледо!
Мушка глава, коледо!
На глави му, коледо!
Куна – капа, коледо!’’

Коледари су ишли по сокацима и куцали на врата кућа у којима је горела свећа у пенџери. Певали су песме које су биле намењене свим укућанима. Певало се младожењи, домаћину, младој, бебама, деци. Све коледарске песме су имале своју намену. Коледо је у њима помињан као заштитиник и дозиван да подари срећу, снагу, љубав. Он је овде постајао заштитник породице и појединаца. Касније је у неким песмама замењен хришћанским богом. Што се може сматрати и нормалним како је Коледо заправо ведско божанство, односно један облик божанства које је једно.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s