Тијанија

Видимо се у Тииииијааању…

Бенџамин Х. Фридман: Истина какву нисте знали

Оставите коментар

Извор: Иван Антић

Истина какву нисте знали

Преносимо Вам у целини говор Benjamina H. Freedmana који је одржан пред скупом патриота 1961. године у хотелу “Willard” у Вашингтону у корист тадашњих патриотских новина “Common Sense” чији је власник био Conde McGinley.
Benjamin H. Freedman је био једна од најинтересантнијих, најзапањујућих личности 20 века. Рођен је 1890. године и био је успешни јеврејски бизнисмен из Њујорка. Живео је у богатству и добар део живота посветио откривању завере која се одвијала у САД.

У говору који преносимо, он нам открива једну сасвим другачију слику о Првом и Другом светском рату.

(О овој теми видети и текст Чудније од фантазије )

Бенџамин Фридман: Говор јеврејског дезертера 1961.

Линк ка видео прилогу на: http://www.youtube.com/
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Детаљније о Фридману

Бенџамин Х. Фридман је рођен 1890. године и, ироничном игром судбине, лекар који је био присутан при његовом рођењу је био Др Симон Барух, отац архи-завереника против Америке, шпекуланта са Вол Стрита, и саветника председника С.А.Д. (које је држао у шаци) од првог Светског рата до 1965. године, г-дина Бернарда М. Баруха. По Фридмановим сопственим речима, написаним када је Никсон био на председничком положају:

Г-дин Бернард Барух је био добар породични пријатељ овог аутора и врло често би се посаветовао са њим … (1) од 1912. године је био на положају са којег је могао да сведочи о томе шта се догађало иза сцене. Овај аутор је служио у Националном Демократском Комитету у току председничке изборне кампање 1912. године, када је председник Вилсон изабран за свој први мандат. Од тада, за овог аутора ниједна врата нису била затворена.

Бенџамин Фридман је одрастао у јеврејској породици и васпитан је у духу јеврејске религије. Живео је у Њујорку, и био је богат и врло успешан пословни човек, да би на крају постао главни власник “Vudberi Soup Kompani”. Био је сведок и, у извесној мери, и учесник у политичким и финансијским манипулацијама које су довеле до успона комунизма, формирања Израела као ционистичке државе и јеврејске доминације над америчком политиком и америчким медијима. Као агент јеврејских интереса, одржавао је дуге састанке са седам председника Сједињених Држава.

Пошто је 1945. године, по завршетку рата, наметнут Нови Светски Поредак, г-дин Фридман је осећао да је његова дужност да говори о ономе што је знао. Био је агент и тајни члан савета јудео-комунистичког апарата који је у то време започео два своја највећа пројекта: стварање светске владе под именом Уједињених Нација, и формирање Израела као ционистичке државе, изграђене на лешевима хиљада Палестинаца. У једном периоду је био забринут због све веће моћи својих религиозних истомишљеника, и њиховог неодговорног коришћења те моћи. Раскинуо је са јудаизмом и преобратио се у католичанство. Његово образовање и истраживање у области јеврејског порекла су га водили ка уверењу да су популарна схватања о Јеврејима и јудаизму толико јасно погрешна да би и саме ове речи требало одбацити. У његовим радовима ћете га често затећи како говори о такозваним или само-проглашеним Јеврејима, или о Талмудистима, што означава ашкенази-хазарске следбенике Талмуда, свете књиге модерног Јудаизма.

1946. године, он је у Палестини основао Лигу правде и мира. Арнолд Фостер, високи званичник Анти-клеветничке лиге Бне Брита, познате и под скраћеницом “АДЛ”, је у својој аутобиографији “Каре Један” (објављеној 1988. године), назвао Бенџамина Фридмана богатим Јеврејем отпадником који мрзи сам себе. Магазин “Коментар” (који издаје Амерички Јеврејски Комитет), у свом броју од фебруара 1955. године, о њему говори као о јеврејском антисемити Бенџамину Фридману. Сам Фридман је 1954. године изјавио:

Реч антисемитизам је још једна реч која би требало да буде избачена из енглеског језика. (Реч) антисемитизам данас служи само једном циљу. Она се неискрено користи. Када такозвани или само-проглашени Јевреји осете да се неко опире остварењу неког од њихових циљева, они дискредитују своје жртве користећи речи антисемита или антисемитски преко свих канала које имају под својом командом и својом контролом. Ја са великим ауторитетом могу говорити о овом питању. Пошто такозвани, самопроглашени Јевреји нису могли да оповргну истинитост мојих изјава у вези ситуације у Палестини изречених на мојим јавним наступима 1946. године, потрошили су милионе долара како би ме означили као антисемиту, надајући се да ће ме тако дискредитовати у очима јавности, која је била врло заинтересована за оно што сам имао да кажем. Ја сам до 1946. године код свих такозваних, самопроглашених Јевреја, представљао малог свеца. Када сам у јавности изразио неслагање са њима у вези ционистичких намера у Палестини, одједном сам постао антисемита бр. 1.

* * *

Говор Бенџамина Х. Фридмана

Овде у САД-у, Ционисти имају потпуну контролу над нашом владом. Из много разлога, исувише компликовано је било ући у њу, у то време, јер су Ционисти управљали Сједињеним државама, као апсолутни владари ове земље. Ви ћете сада рећи да је ова тврдња тачна, али дозволите ми да вам испричам шта се дешавало док смо ми спавали.

Шта се десило?

Први светски рат је објављен лета 1914. Још увек има пар људи мојих година који се тога сећају. Тај рат се водио између Велике Британије, Француске и Русије на једној страни и Немачке, Аустро-угарске и Турске на другој. Након две године рата, Немачка је добијала рат, не само да је била боља него је и заиста побеђивала. Немачке подморнице су изненадиле свет и Немачка је све своје конвоје пребацила са Атланског океана. Велика Британија је мировала без муниције за своје војнике са резервама хране за једну седмицу и после тога их је очекивало гладовање. У то време Француска војска се побунила. Они су имали губитке од око 600.000 најбољих француских младића зарад одбране Вердуна на Соми. Руска армија је била обмањена па су покупили своје играчке и отишли кући, јер више нису хтели да се играју рата – они нису волели цара; и Италијанска војска је доживела неуспех.

Ниједан метак није испаљен на Немачкој територији. Ниједан непријатељски војник није прешао Немачку границу, па ипак је Немачка понудила Енглеској мировни споразум. Они су понудили Енглеској мировне преговоре, типа quo ante basis, како кажу адвокати. То значи: “Зауставимо рат и пустимо све да буде као што је било пре него је рат почео”. Енглеска, у лето 1916 је то озбиљно схватила, јер нису имали избора. Било је питање да ли да се прихвате мировни преговори које је њима Немачка великодушно понудила или у супротном да се рат настави и да Енглеска доживи потпуни пораз.

У међувремену, док се то дешавало Ционисти у Немачкој, који су представљали Ционисте из Источне Европе, отишли су до Британског кабинета рата – и сам сам био збуњен – то је дуга прича, ипак имам све потребне документе који доказују сваку моју изјаву – рекли су: “Гледајте! Још увек можете победити у овом рату. Не морате се предати. Не морате да прихватите мировне преговоре које вам сад нуди Немачка. Можете победити у овом рату, ако Сједињене државе уђу у рат као ваш савезник”. У то време, Сједињене државе још нису биле у рату. Били смо свежи, млади, богати и моћни. Они су рекли Енглеској: “Гарантујемо да ћемо увести Сједињене државе у рат као вашег савезника, да се боре на вашој страни, ако нам заузврат обећате Палестину после ваше победе у овом рату”.

Друкчије речено, они су постигли договор: “Ми ћемо увести САД у овај рат као вашег савезника. Заузврат, након ваше победе и пораза Немачке, Аустроугарске и Турске, морате нам дати Палестину”. Енглеска је имала исто толико право да некоме обећа Палестину колико и САД да Јапан обећају Ирској. То је потпуно бесмислено да Велика Британија, која није имала нити какве везе нити интереса нити права, на оно што је познато као Палестина, понуди Палестину као средство за трговину са Ционистима за увођење САД у рат.

Како год било, они су октобра 1916. то и обећали. Мало након тога су, не знам колико се вас тога сећа, САД, које су претежно биле наклоњене Немачкој, ушле у рат као савезници Велике Британије.

Ја сам рекао да су САД биле веома наклоњене Немачкој, јер су овдашње новине контролисали Ционисти, банке су биле у њиховим рукама, сва средства јавног информисања, све су контролисали Ционисти, а Ционисти су били веома наклоњени САД. Јевреји су били наклоњени Немачкој, јер су многи од њих дошли из Немачке, а и поред тога желели су да Немачка обори цара. Они нису волели цара, и нису желели да Русија победи у овом рату. Ови немачки јудео-банкари као што су Кухн Лоеб и друге велике банкарске фирме по САД-у, нису хтели да дају ни један једини долар, ни Француској, ни Енглеској. Они су стали у страну и рекли: “Докле год су Енглеска и Француска у сарадњи са Русијом нећемо дати ниједног цента”. Али они су уложили новац у Немачку, заједно са Немачком су се борили против Русије, покушавајући да оборе царски режим.

Дакле, ти исти људи, када су видели могућност да присвоје Палестину, су отишли у Енглеску и постигли тај договор. Тада се одједном све променило, као кад се светло на семафору са црвеног промени на зелено. Новине које су до тада биле изузетно наклоњене Немачкој су говориле о потешкоћама које има Немачка у економској борби против Велике Британије, и на другим пољима је све одједном било против Немачке.

Они су били ниткови. Они су били Хуни. Убијали су и медицинске сестре из Црвеног крста. Бебама су одсецали руке. Они нису доносили ништа добро.

Мало након тога, господин Wilson је објавио рат Немачкој.
Лондонски Ционисти су послали телеграм САД-у, судији Брандеис, говорећи: “Иди и заврши посао са председником Вилсоном. Добили смо од Енглеске оно што смо тражили. Сада иди код председника и увуци САД у рат.” Тако су САД ушле у рат. Ми више нисмо имали интереса за то, ми више нисмо имали права да будемо у томе, пре смо требали да будемо на Месецу него у томе. Није било никаквог разлога да Први светски рат буде наш рат. Ми смо се увукли унутра само да би међународни Ционисти добили Палестину. То је нешто што људима из САД никада није речено. Они никада нису сазнали зашто смо ми ушли у Први светски рат.

Пошто смо ушли у рат, Ционисти су отишли у Велику Британију и рекли: “Добро, ми смо испунили наш део договора. Могли бисте сада да направите неки писани докуменат који ће гарантовати да ћете одржати ваш део договора и да ћете нам предати Палестину када будете добили рат”. Они нису знали да ли ће тај рат трајати још годину или наредних десет година. Стога су они почели да раде и преко договора. Потврда је узела облик писма, које је било исписано врло тајним језиком тако да остали свет није знао о чему се ради. То је названо Балфоурска декларација.

Ова декларација је била само обећање Велике Британије да ће се одужити Ционистима у складу са договором, као награду за увођење САД у рат. Дакле, та декларација о којој се толико прича, је само једна обична превара као што је то и новчаница од три долара. Не знам могу ли ово боље нагласити него овако.

Тада су све невоље почеле. САД су ушле у рат и сломиле Немачку. И сами знате шта се тада десило. Када се 1919. рат завршио, Немачка је отишла у Париз на мировну конференцију где је било 117 Јевреја као делегација која је представљала саме Јевреје и коју је водио Бернард Барух. Ја сам био тамо, морао сам знати. Дакле, шта се тада десило?

Ционисти су на тој конференцији распарчали Немачку и скроз распарчали Европу свим оним нацијама које су добиле право на одређене делове европске територије, и напокон рекли: “Како би било да ми сада добијемо Палестину?”

И тада су они, по први пут на знање Немаца, спровели Балфоурску декларацију. Тек тада су Немци схватили: “Ох, у томе је била поента! Због тога су Сједињене државе ушле у рат.” Немци су тада схватили да су они поражени зато што су Ционисти захтевали Палестину и били спремни на све да би је добили.

То нас доводи до једног другог веома занимљивог дела. Када су Немци ово схватили, они су то, наравно, одбили. До тада, Јеврејима није нигде било боље него што им је било у Немачкој.
Ту је био господин Rathenau, који је био можда 100 пута значајнији индустријски и финансијски стручњак него што је то био Бернард Барух у овој земљи. Ту је био господин Балин који је поседовао две велике паробродске линије, севернонемачки “Lioyd” и “Hamburg – American lines” . Ту је био и Bleichroder који је био банкар за породице Hohenzollern. Ту је био и “Warburgc” у Хамбургу, који је био велики банкар – трговац, највећи у свету. Њима је веома добро ишло у Немачкој. Ту нема збора. Немци су се разочарали: “Па, то је била потпуна издаја”.

То је била издаја која би се могла хипотетички упоредити са следећом ситуацијом: претпоставимо да су САД биле у рату са СССР-ом. И САД су побеђивале. И САД су рекле Совјетима: “Па, хајде да прекинемо. Ми вам нудимо мировне услове. Дајте да заборавимо целу ствар”. И изненада комунистичка Кина улази у рат као савезник Совјетима. И њихов улазак у рат нама доноси пораз. Страшан пораз са распарчавањима која човек не може ни замислити.
Затим замислите, после пораза, ако би само сазнали да су нас Кинези, који живе у нашој земљи, наши кинески грађани, за које смо све време мислили да су одани грађани који су били на нашој страни, продали СССР-у и да је због њих комунистичка Кина ушла у рат против нас. Шта бисмо ми у САД, тада осећали према Кинезима? Мислим да се нико од њих не би усудио да промоли нос на неком јавном месту. Не би било довољно згодних уличних светиљки за њих. Замислите како бисмо се ми осећали.

Па, то су тада Немци осећали према њима. Они су били тако добри према њима – од 1905, када је пропала прва Руска комунистичка револуција и када су Јевреји морали побећи из Русије, сви су побегли у Немачку. Немачка им је дала уточиште. И према њима се опходила врло љубазно. И сада су они продали Немачку, на милост и немилост, само зато што су желели Палестину.
У оно доба, Nahum Sokolow и остале велике вође и значајне личности о којима сте читали у вези са Ционизмом данас, 1919, 1920, 1921, 1922 и 1923. године, писало је у свим њиховим новинама да је мржња према Јеврејима у Немачкој условљена чињеницом да су они схватили да је до великог пораза Немачке дошло због Ционистичког заузимања за увођење САД у рат. Јевреји су то сами признали. Нису била у питању осећања условљена религијом. Није дошло до испољавања мржње према овим људима на рачун њихових религијских схватања. Све је било на политичкој основи. Било је и на економској основи. Било је због свега другог само не због религије. Никога у Немачкој није интересовало да ли ће Јеврејин када дође кући да падне у сенку уз речи “Shema’Yisroel” или “Оче наш”. До овог раста беса је дошло јер су Немци Јевреје сматрали одговорним за свој пораз.

И Први светски рат је започет против Немачке без разлога за који би Немачка била одговорна. Низашта нису били криви. Само због постигнутог економског успеха. Изградили су јаку морнарицу. Развили су светско тржиште. Сетите се да се Немачка за време Француске револуције састојала од 300 малих градова – држава, кнежевина, војводстава итд. И у то време, између Наполеона и Бизмарка, они су се учврстили у једну државу и након тих 50 година они су постали једна од великих светских сила. Њихова морнарица је била такмац морнарици Велике Британије, они су обављали послове свуда по свету, могли су поткупити свакога, могли су да направе боље производе. Шта се догодило као резултат тога?

Постојао је договор између Енглеске, Француске и Русије да сруше Немачку. Не постоји ниједан историчар на свету који би могао да пронађе ваљан разлог због којег су ове три земље одлучиле да избришу Немачку са политичке карте.

Када је Немачка схватила да су Јевреји одговорни за њихов пораз, они су се побунили против њих. Али ниједна длака са главе није зафалила ниједном Јеврејину. Професор Tansill са универзитета “Georgetown”, који је имао приступ свим тајним документима Стејт Департмента, је написао у својој књизи и цитирао документа Стејт Департмента које је написао Hugo Schoenfelt, Јеврејин, кога је Cordell Hull послао у Европу 1933. да испита такозване логоре за политичке затворенике, који им је у одговору написао да их је затекао у веома добром стању. Они су били у доброј форми и ови су се добро опходили према њима. Били су пуни комуниста од којих су многи били Јевреји, зато што се десило да Јевреји чине око 99% комуниста у тадашњој Европи. Ту је било и нешто свештеника, министара, вођа радничког покрета, масона и других међународних званичника.

Наравно неки поводи су истински: 1918-1919. комунисти су преотели Баварску за само неколико дана. Роза Луксембург и Karl Liebknect и група осталих Јевреја су преузели власт у року од три дана. Заправо, када је Кајзер зауставио рат, побегао је у Холандију, јер је мислио да ће комунисти освојити Немачку као што су и Русију, и да ће га задесити иста судбина као што је задесила и самог цара. Зато је он побегао у Холандију на сигурно. Након отклањања комунистичке опасности у Немачкој, Ционисти су и даље радили, покушавајући да поврате свој ранији положај, и Немци су им се супротстављали на све могуће начине, а да им није фалила длака са главе. Они су се, тој земљи, борили са њима као што су се прохибиционисти борили са сваким ко је био заинтересован за алкохол. Нису се борили пиштољима. То је био начин на који су се борили против њих у Немачкој. И у то време, сетите се, било је око 80 до 90 милиона Немаца и само 460.000 Јевреја. Отприлике око 0,5% од укупног становништва. Па опет су тада контролисали сву штампу и већи део економије зато што су дошли са новцем, када је вредност марке пала, и тада су купили готово све.

Јевреји су покушали да сакрију ову чињеницу. Они нису желели да свет сазна да су они продали Немачку и да је то разљутило Немце.

Немци су преузели одговарајуће мере против Јевреја. Они су их раскринкавали где год су могли.
После извесног времена, међународно Јеврејство је сазвало састанак у Амстердаму. Јевреји из свих држава на свету су јула 1933. присуствовали овом састанку. И они су рекли Немачкој: “Оборите Хитлера, и вратите сваког Јеврејина у његов пређашњи положај, без обзира да ли је био комуниста или било шта друго. Не можете се више овако опходити према нама, ми, међународно Јеврејство вам постављамо ултиматум”. Можете замислити како су им Немци одговорили. Па шта су урадили Јевреји?

1933. године, када је Немачка одбила да се преда светској конференцији Јевреја у Амстердаму, конференција се растала и господин Самуел Унтермајер, који је био представник америчке делегације и председавајући целе конференције, се вратио у САД и одмах са пароброда отишао право до студија “Columbia Broadcasting System” и радиом раширио поруку кроз САД у којој је он надахнуто рекао: “Међународно Јеврејство објављује СВЕТИ РАТ против Немачке„. Ми смо сада ушли у свету борбу против Немачке. И ми ћемо је изгладњивати док се не предају. Организоваћемо бојкоте против њих широм света. То ће их уништити јер они зависе од свог извоза”. Чињеница је да се две трећине Немачких залиха хране морало увозити, а то се једино могло увести као резултат њиховог извоза. Стога, ако Немачка не би могла увозити, две трећине њеног становништва би морало да гладује. Дакле, у тој објави, коју ја сада овде имам, и која је била штампана у Њу Јорк Тајмсу који је изашао 7. августа 1933, господин Унтермајер је дрско изјавио да је овај бојкот наш начин самоодбране. Председник Рузвелт је подржао ово у National Recovery Administration, чега се неки од вас сећају, где је био бојкотован свако ко се није придржавао правилника који је изнео NEW DEAL и кога је Врховни суд тог времена прогласио незаконитим. Без обзира на то, сви Јевреји су прогласили бојкот против Немачке и то је било толико успешно да нигде, ни у једној продавници у свету, нисте могли наћи ствар на којој пише “Произведено у Немачкој”. У ствари, извршилац компаније Woolworth ми је рекао да они морају да баце у реку грнчарије и посуђе вредних милионе долара, пошто би њихове радње биле бојкотоване ако би неко ушао и нашао артикал произведен у Немачкој. У радњи која је припадала ланцу R.H.MACY, који је поседовала породица Strauss, који су случајно исто били Јевреји, једна жена је пронашла чарапе које су из Chemintiza са етикетом: Произведено у Немачкој”. Тада је бојкотован MACY, од стотина људи који су ходали са паролама као што су: “убице”, “хитлеровци” итд. У то време ипак није фалила ниједна једина длака са главе ниједном Јеврејину у Немачкој. Није било патње, није било гладовања, није било убистава, није било ничега.

Немци су тада рекли “Ко су ти људи да објављују бојкот против нас и да због њих сви наши људи остану без посла и направе застој за нашу индустрију? Ко су они да нам то ураде?” Немци су то одбили. Сигурно је да су цртали “свастике” на радњама чији су власници били Јевреји. Зашто би Немац ту улазио и давао свој новац продавцу који је био део тог великог бојкота који би требало да изгладни Немачку и натера је да се преда.

Бојкот се наставио још неко време, али су тек 1938., када је млади Јеврејин из Пољске ушетао у Немачку амбасаду у Паризу и убио Немачког званичника, Немци стварно почели са грубостима према Јеврејима. И тада ћете их моћи опазити како разбијају прозоре, туку их, итд.
У међувремену, живео сам у Немачкој и знао сам да су Немци одлучили да Европа мора бити или хришћанска или комунистичка, или једно или друго. И Немци су одлучили да, ако буду могли, ипак сачувају Хришћанство и поново су се почели наоружавати.

Новембра 1933, САД су признале СССР. СССР је постао веома моћан и Немачка је схватила ”приближава нам се наша пропаст, осим ако не будемо били јаки”. Иста реченица коју ми данас изговарамо у нашој земљи (Америци). Наша влада троши 833 или 844 милијарди долара годишње за одбрану. Одбрану од кога? Одбрану од 40.000 Јевреја у Москви који су преузели Русију, а затим и контролу над многим другим земљама. Ова земља је била на ивици Трећег светског рата, из којега ми не можемо изаћи као победници. Сваки трачак наде је само машта. Знам да се нуклеарне бомбе мере у мегатонама. Мегатона је израз који се користи за милион тона ТНТ. Наше нуклеарне бомбе су биле запремине од 10 мегатона када су направљене (или 10.000.000 тона ТНТ-а). Сада су достигле сигурно запремину од 200 мегатона и само небо зна колико мегатона нуклеарних бомби има СССР? Са чиме се ми сада суочавамо? Ако ми започнемо следећи светски рат који лако може да се развије у нуклеарни рат, то ће бити крај човечанства. Зашто се расправља о могућности рата? То ће се показати када се завеса подигне за почетак трећег чина.

1. чин је био Први светски рат
2. чин је био Други светски рат
3. чин ће бити Трећи светски рат

Ционисти и сви њихови саплеменици су одлучили да ће поново употребити САД да им помогне да трајно присвоје Палестину као ослонац за своју владавину светом. То је истинито као и чињеница да ја сада стојим овде. Нисам само ја то прочитао, већ су многи од вас то прочитали и то је познато целом свету.

Шта ћемо ми урадити? Животе које ћете спасити могу да буду животи ваших синова. Ваши момци су можда већ вечерас на путу ка том рату, а ви не знате ништа осим онога што сте знали да су у Лондону 1916. Ционисти постигли договор са Британским ратним кабинетом и послали ваше синове у Европу да ратују. Да ли сте то тада знали? Нико у САД то није знао. Вама није било дозвољено да знате. Ко је то знао? Председник Вилсон је то знао. Знали су то и остали који су у томе учествовали.

Да ли сам ја то знао? Ја сам имао веома добру слику тога што се дешавало. Био сам повезан са Henry Morganthaujem, за време кампање 1912. када је изабран преседник Вилсон и тада су кружиле приче по канцеларији. Henry Morganthau,, који је био председник финансијске комисије, ме је сматрао за поузданог човека, био сам веза између њега и благајника по имену Rollo Wels. Присуствовао сам тим састанцима и седео на челу стола са председником Вилсоном и са свима другима и тада сам чуо како бомбардују мозак председника Вилсона загарантованим приходима и шта је постала Федерална резерва и такође сам чуо о његовој сарадњи са Ционистичким покретом. Судија Brandeis и председник Вилсон су били толико блиски колико и два прста на овој руци. Председник Вилсон је био неспособан да открије шта се дешава колико и једно новорођенче. Тако су нас увели у Први светски рат док смо ми још спавали. Они су послали наше момке да буду убијени. Због чега? Да би Ционисти могли да добију Палестину као своју државу. Они су вас толико намагарчили да ви нисте сигурни да ли треба кренути или остати по страни. Сваки судија, када се обрати пороти каже: “Господо, када приметите да је било који сведок рекао барем једну лаж, можете да занемарите цело његово сведочење”.

Које су чињенице у вези Јевреја? (Ја их зовем Јевреји због вас, јер их ви знате под тим именом. ја их тако не зовем. Причам о њима као о такозваним Јеврејима, зато што ја знам ко су и шта су они). Источно-европски Јевреји, који сачињавају 92% укупног броја оних људи који себе називају Јеврејима, су у ствари Хазари. Они су били ратоборно племе које је живело дубоко у срцу Азије. И они су били толико ратоборни да су их чак и сами Азијати протерали из Азије у Источну Европу. Они су створили велико Хазарско краљевство величине од око 800.000 квадратних миља. У то време Русија није постојала, нити многе друге Европске земље. Хазарско краљевство је била највећа земља у целој Европи – толило велика и моћна да када би неки владари желели да иду у рат, Хазари би им позајмили по 40.000 војника. Били су толико велики и моћни.

(Детаљну историју Хазара видети код Артура Кестлера Тринаесто племе )

Они су били обожаваоци фалуса што је било толико срамотно да ја не бих желео да улазим у детаље. Али то је била њихова религија, као што су биле религије многих других пагана свуда у свету. Хазарском краљу се смучило да гледа дегенерацију свог краљевства, па је одлучио да усвоји неку једнобожачку веру, или Хришћанство или Ислам или оно што је данас познато као Јудаизам, што је у ствари Талмудизам. После слушања врховних поглавара тих религија и бирајући по принципу “еци, пеци, пец” он је изабрао такозвани Јудаизам. То је постала државна религија. Отишао је до Талмудских школа Пумбедита и Сура и довео хиљаде рабина и отворио синагоге и школе и његови људи су постали оно што ми данас зовемо Јеврејима. Ниједном од њих предак није, ни ножним прстом, ни згазио, на “Свету земљу”. Не само у историји Старог завета, већ никада. Ниједан од њих! Па ипак они долазе код хришћана и траже подршку за њихов оружани устанак у Палестини говорећи: “Ви желите да се божији изабрани народ врати у своју обећану земљу – земљу својих предака, зар не? То је ваша хришћанска дужност. Ми смо вам дали једног од наших младића као вашег Господа и Спаситеља. Ви недељом идете у цркву и клечите и молите се Јеврејину, и ми смо Јевреји”. Али они су у ствари пагански Хазари који су примили Јудаизам исто као што су се и Ирци преобратили.

Смешно је да их називамо “људи са свете земље”, што би било исто као када би смо звали “арапима” 54. милиона кинеских муслимана. Мухамед је умро 620. нове ере и од тада је 54.000.000 Кинеза примило Ислам као своју веру. Сада замислите Кину, 2.000 миља далеко од Арабије, од Меке и Мухамедовог родног места. Замислите када би 54.000.000 Кинеза одлучило да себе назива Арапима. Ви бисте морали рећи да су они полудели. Свако ко поверује да су тих 54.000.000 Кинеза у ствари Арапи, мора да је скренуо са памећу. Све што су они урадили јесте усвајање религијских убеђења која потичу из Меке, у Арабији. Исто као и Ирци. Када су Ирци постали Хришћани, нико их није бацио на океан и увозио на “Свету земљу” као нову групу становника. Они се нису променили. Они су остали исти народ али су прихватили Хришћанство као своје верско убеђење.

Ови Хазари, ови пагани и азијати, ови Турко-финци, су били Монголоидна раса која је избачена из Азије у Источну Европу; зато што је њихов краљ прихватио Талмудизам они у ствари нису имали избора. Исто као у Шпанији: ако је краљ био католик сви су морали бити католици. Ако неко није хтео да буде католик, морао је бити избачен из Шпаније. Тако су Хазари постали оно што ми данас називамо Јеврејима. Сада замислите колико је било глупо од великих хришћанских земаља што су рекле: “Ми ћемо употребити сву нашу моћ и утицај да вратимо Божији одабрани народ на земљу њихових предака, на њима обећану земљу”. Да ли постоји већа лаж од ове? Зато што контролишу дневне новине, часописе, радио, телевизију, издавачке куће и зато што министри и политичари причају истим језиком, не изненађује ме да ви верујете у ту лаж. Поверовали би сте и када би причали да је црно заправо бело, ако би то довољно често слушали. Сигурно не би сте више црно звали црним већ би сте га почели звати бело. Нико не може да вас криви због тога.
То је једна од великих историјских лажи. Ово је основ за све несреће које се дешавају на свету.

Да ли знате шта Јевреји раде за Дан Помирења, за који мислите да је толико свет за њих? Ја сам био један од њих. Ово нису гласине. Нисам овде да бих ширио трачеве. Овде сам да би вам пружио чињенице. Када, за Дан Помирења, уђете у синагогу, ви стојите код прве молитве коју изговарате. То је једина молитва при којој стојите. Три пута понављате кратку молитву која је названа Кол Нидре. Са том молитвом, улазите у споразум са Свемоћним Богом према којем ће свака заклетва, завет или обећање које дате у току следећих дванаест месеци бити неважећа и ништавна. Та заклетва неће бити заклетва; завет неће бити завет; обећање неће бити обећање. Они неће имати никакву снагу, никакав ефекат. Даље, Талмуд учи да се сваки пут када дате заклетву, завет, обећање, сетите молитве Кол Нидре коју сте изговорили на Дан Помирења, и тиме ћете бити слободни, нећете морати да је испуните. Колико можете зависити од ваше лојалности? Можете зависити од ваше лојалности у тој мери у којој су Немци од ње зависили 1916. године. Задесиће нас иста зла судбина која је задесила Немачку, и из истог разлога.

КРАЈ

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s