Тијанија

Видимо се у Тииииијааању…

Људска ДНК је биолошки интернет

1 коментар

Извор: Иван Антић

Људска ДНК је биолошки интернет
тврде руски научници

Аутор текста Дејвид Ајк
Текст превела Мирјана Грачан

Људска ДНК је биолошки интернет и супериорнија је у многим аспектима наспрам вештачког интернета. Најновија руска научна истраживања директно или индиректно објашњавају феномене као што су видовитост, интуиција, случајеви спонтаног исцељења или исцељивања на даљину, самоисцељење, афирмацијске технике, необичне светлосне ауре око људи (то се односи на духовне мајсторе), утицај ума на временске промене и још много тога. Осим тога, све више је доказа који указују на нови тип медицине у којој се на ДНК може утицати и репрограмирати је речима и фреквенцијама, без изрезивања или замене појединих гена.

Свега десет посто наше ДНК користи се за изградњу протеина (многи кажу само 3 до 5%). И то је тај распон који је занимљив западним истраживачима, који они проучавају и категоризују. Преосталих 90% сматрају „отпадном ДНК“ (junk DNA). За разлику од западних, руски истраживачи, који су уверени да природа није била глупа кад је стварала ДНК, придружили су се лингвистима и генетичарима на подухвату истраживања тих 90% „(junk DNA)“. Њихови резултати, открића и закључци, једноставно су револуционарни! Према њима, наша ДНК не само да је одговорна за изградњу нашег тела, него истовремено служи и као датотека података и у комуникацији. ДНК је органски супер проводник који може радити при нормалној телесној температури, за разлику од вештачких супер проводника који захтевају екстремно ниске температуре за рад. Поврх тога, сви супер проводници су у стању похрањивати светлост и информацију. То додатно објашњава како ДНК може похранити информацију.

Руски лингвисти су открили да генетски код, посебно у наизглед непотребних 90% ДНК, следи иста правила као и наш људски језик. До тог су открића дошли тако што су упоредили правила синтаксе (начин на који се ређају речи у изразима и реченицама), семантике (проучавање значења у језичним облицима) и основна правила граматике. Открили су да базе наше ДНК следе граматичка правила и да имају своја правила слична онима у језику. То значи да се људски језици нису случајно појавили него су израз наше урођене ДНК (програм). Руски биофизичар и молекуларни биолог, Пјотр Гарјајев, и његови колеге, истраживали су и вибрацијско понашање ДНК. Открили су, укратко, следеће:

„Живи хромозоми функционишу попут солитоничко-холографичких рачунара, који користе урођено ласерско зрачење ДНК“. (Солитони су посебан тип светлосног таласа који не мења свој облик док путује.) То значи да су Руси успели, на пример, моделовати одређене фреквенцијске узорке на ласерском зраку и искористити га да утиче на фреквенцију ДНК и тако на саму генетичку информацију. (Тај процес је оно што обично називамо „еволуцијом“.) Како су основне структуре базних парова ДНК, и оне језика, исте структуре, нема потребе за декодирањем ДНК. Човек се једноставно послужи речима и реченицама људског језика! И то је, такође, већ експериментално доказано! (Ту је појаву ухватио Масару Емото на својим сликама водених кристала, кад је истраживао везу између деловања речи и фреквенција.)

Жива супстанца ДНК, увек ће реаговати на ласерске зраке који су моделовани језиком, па чак и на радио таласе ако се притом користе одговарајуће фреквенције. Тиме се коначно и научно објашњава зашто афирмације, аутогени тренинг, хипноза и слично имају тако снажно дејство на људе и њихова тела. Потпуно је нормално и природно да наша ДНК реагује на језик. (Она је компјутерски програм који се може преиначити уносом података.) Док су западни истраживачи изрезивали појединачне гене из низова ДНК, па их онда убацивали негде другде, Руси су ентузијастички радили на направама којима се може утицати на станични метаболизам путем примерено моделованих радио и светлосних фреквенција, да би тако успели поправити генетске дефекте. Гарјајева истраживачка група успела је доказати том методом да се хромозоми оштећени рендгенским зракама могу поправити. Чак су успели и ухватити информацијске узорке поједине ДНК и пренети их на другу ДНК, тако репрограмирајући станице према другом геному. Успешно су трансформисали, на пример, жабље ембрије у саламандерске ембрије, једноставним преносом информацијског узорка ДНК! (Другим речима, преиначили су програм и променили – пренели облик! – светлосну форму/холограм.) Тако је читава информација пренета без икаквих попратних последица или несклада до којих иначе долази кад се изрезују и уводе негде другде појединачни гени из ДНК. Ово представља невероватну револуцију, која би могла променити свет! А све то једноставном применом вибрације и језика уместо застареле процедуре изрезивања гена! Тај експеримент указује на бескрајну моћ таласне генетике, која очигледно има више утицаја на формирање организама него биохемијски процеси базних секвенци (у ствари, једно је израз другога).

Езотеријски и духовни учитељи знају већ вековима да се наше тело може програмирати језиком, речима и мислима. А то је данас научно доказано и објашњено. Наравно, фреквенција мора бити исправна и због тога свако не може деловати успешно или једнако добро. Појединац мора радити на унутрашњим процесима и својој зрелости како би успоставио свесну комуникацију с ДНК (свест може наново написати програм). Руски истраживачи раде на методи која је независна од тих фактора, а увек ће бити дејствујућа, под увсловом да особа користи одговарајуће фреквенције. Но, што човек има више развијену свест, мање је потребе да се служи помоћним средствима! Особа и сама може постићи резултате, а науци ће се коначно морати престати поспрдно смејати на такве идеје и потврдит ће и објаснити резултате. Савремени човек познаје ту појаву само на тананијем нивоу, као „интуицију“ (знање). Али и ми, такође, можемо потпуно овладати процесом. Један пример из природе: кад се мравља матица /краљица мрава/ просторно одвоји од њене колоније, градња колоније се и даље махнито наставља и према плану. Ако се матица убије, међутим, сва градња у колонији престаје. Ниједан мрав не зна што даље треба радити. Очито је да матица шаље „грађевинске нацрте“ путем групне свести члановима своје колоније чак и кад је далеко од ње. Може бити далеко колико год жели и одашиљати информације, јер је само важно да је жива. (Матица је попут „мозга“ Матрикса или србске „матрице“.)

Код човека се „хиперкомуникација“ (комуникација на нивоима изван пет чула) најчешће среће кад се неко изненада пробије до информација које су изван његове базе података (наученог знања). Таква „хиперкомуникација“ се тада доживљава као надахнуће или интуиција (знање). Италијански композитор, Giuseppe Tartini сањао је једне ноћи да му уз узглавље седи ђаво и свира виолину. Следећег јутра Тартини је био у стању забележити сваку ноту из сна према сећању. Настала је соната којој је дао име „ђавоља соната“. Годинама је 42-годишњи болничар сањао ситуацију у којој је на неки начин могао црпити знање с неког ЦД-РОМа. Та знања која су се могла проверити била су са свих могућих подручја и била би током ноћи пренесена њему да их се ујутру у потпуности сети. Из њега је текла таква поплава информација да се чинило да му је неко током ноћи у главу улио целу енциклопедију. Већина чињеница које је тада изговарао биле су потпуно изван његовог домета знања, а односила су се на техничке детаље о којима он сам није апсолутно ништа знао. (То је попут скидања података у рачунар. Рачунар не мора апсолутно ништа знати о информацији коју бележи.)

Кад дође до хиперкомуникације, могуће је у тој особи и њеној ДНК заметити одређене појаве. Руски су научници ласерским светлом озрачили узорке ДНК. На екрану се појавио типични таласни узорак. Кад су одстранили узорак ДНК, таласни узорак није нестао, него је остао. Многи су контролни експерименти показали да се узорак и даље појављивао из одстрањеног узорка, чије је енергетско поље очигледно остало само. Тај се ефект сада назива ефектом фантомске ДНК. Тај феномен се најчешће среће у хиперкомуникацији, а не може се објаснити електромагнетским пољима у близини људи у питању.

Електронске направе попут DC playera и слична могу бити ометана па и сатима престати функционисати. Кад електромагнетско поље полако ослаби, тада направа поновно почне нормално функционисати. Многим је исцелитељима и сензитивним људима тај ефект познат из њиховог рада. Што је боље окружење и енергија, то чешће се догађа да направа за бележење (рекордер) престане функционисати тачно у том тренутку. А покушаји поновног укључивања и искључивања касетофона након сеансе нису успешни. Касетофон, међутим, поновно нормално функционише сам од себе већ следећег јутра. Можда ће ова информација бити добродошла свима који су доживели слично како би знали да нису технички необразовни него да су у ствари одлични у хиперкомуникацији.

Руски су научници исто тако открили да наша ДНК може изазвати поремећај узорка у вакуму, те тако производити магнетизоване црвоточине! Црвоточине су микроскопски еквиваленти тзв. Einstein-Rosen мостова у близини црних рупа (остаци изгорелих звезда). То су тунелске везе између потпуно различитих подручја свемира кроз које се може преносити информација изван времена и простора. ДНК привлачи те комадиће информације и преноси у нашу „свест“ (оно што се назива „ум“ и „емоција“ – мрежа ДНК). Тај процес хиперкомуникације – телепатија, каналисање, (знање) – је најефикаснија у опуштеном стању. Стрес, бриге или хиперактивни интелект спречавају успешну хиперкомуникацију тако да је информација која се настоји примити потпуно искривљена и бескорисна. (То је додатни разлог зашто је наш садашњи систем живота тако дизајниран да нас држи у стању стреса, брига и непрестане менталне и емотивне активности. То је и разлог зашто „интелектуалци“ леве полутке мозга, који доминирају „образовањем“ и „науком“, не могу достигнути ниво интуитивног знања које би на светло дана изнело њихова површна и крута веровања и ставове.) Има још једна појава везана уз ДНК и црвоточине. Те супер ситне црвоточине обично су изузетно нестабилне и одржавају се на „животу“ тек сићушну фракцију секунде. Под одређеним условима могу се организовати стабилне црвоточине, које затим стварају препознатљиве вакумске домене у којима се, на пример, гравитација може трансформисати у електрицитет. Вакумски домени су самозрачеће лоптице јонизованог гаса који садрже значајне количине енергије. У Русији постоје регије где се такве светлосне лоптице често појављују па су стога и биле подстицај за истраживачке програме који су онда довели до открића овде описаних. Многи „духовни учитељи“ такође зраче такве видљиве лоптице или ступове светлости кад су у дубокој медитацији или током енергетског рада, а у појединим пројектима исцељивања Земље такви се светлосни ефекти такође показују и на фотографијама. Једноставно речено, тај феномен има везе с гравитацијским и анти-гравитацијским силама које су далеко стабилнији облици црвоточина, и показују хиперкомуникацију с енергијама које су изван нашег времена и структуре простора (the Time Loop – временска омча). Раније генерације кад би доживеле такву хиперкомуникацију и видљиве вакумске домене, биле су уверене да им се појавио анђео, а ми не можемо бити сигурни какве се форме свесности могу нама појавити кад се служимо хиперкомуникацијом. Ми смо управо направили још један дивовски корак према разумевању наше стварности. Службена наука такође познаје гравитацијске аномалије на Земљи које придоносе стварању вакумских домена. Недавне гравитацијске аномалије забележене су на локацији Rocca di Papa јужно од Рима.

У својој књизи Vernetze Intelligenz (умрежена интелигенција), Гразyна Фосар и Франц Блудорф, објашњавају јасно и прецизно те везе. Аутори такођер наводе изворе који верују да је некад давно, баш попут животиња, и човечанство било повезано у групну свест и деловало као група. Да бисмо развили индивидуалност и искусили како је то бити појединац, ми људи, морали смо готово потпуно заборавити хиперкомуникацију (рекао бих да је била намерно потиснута). Сад кад смо прилично стабилни у нашим индивидуалистичким свестима, можемо стварати нове облике групне свесности, посебно оне у којима нам успева да се прикључимо на све информације путем наше ДНК, а да нас притом нико не сили нити даљински наводи да ту информацију користимо онако како то не бисмо желели. Сада знамо, баш као што је то на интернету, да нас и наша ДНК може снабдети одговарајућим подацима у тој мрежи; може позвати податке из мреже; и може успоставити контакт с другим учесницима у тој мрежи (управо како та књига описује). Тако се могу објаснити појмови исцељивање на даљину, телепатија или „гледање на даљину“ (интуитивно знање). Неке животиње, на пример, знају већ издалека кад се њихов власник намерава вратити кући. Та се појава може свеже интерпретирати и објаснити путем концепта групне свести и хиперкомуникације (умрежена ДНК).

Било која колективна свест не може се, међутим, разумно користити дуже време без изразите индивидуалности. Другачије бисмо се вратили на инстинкте примитивног стада које је лако манипулирати (План Илумината за људску врсту данас). Хиперкомуникација у новом миленијуму значи нешто посве различито. Истраживачи сматрају да би људи могли постићи готово божанске моћи да стварају, мењају и обликују ствари на Земљи према својим уверењима у случају да успеју развити пуну индивидуалност, којом би затим оформили групну свест! Педесет посто данашње деце бит ће „проблематична“ деца чим крену у школу. Систем утрпава све заједно и изискује прилагођавање опште наметнутим правилима понашања. Али индивидуалност данашње деце је толико снажна да одбијају прилагођавање и пружају отпор на све могуће начине (Истина, не сви). Познато је да се истовремено рађа све више видовите деце. Нешто у тој деци стреми према групној свести нове врсте, и то је стремљење готово немогуће потиснути.

По правилу, на време сам појединац може тешко утицати. Али, на време може утицати групна свест (ништа ново неким племенима која плешу плес за дозивање кише). На време јако утичу Земљине резонантне фреквенце, тзв. Шуманове фреквенце (нека врста планетарног била). Али те исте фреквене такође се производе и у нашим главама, па кад пуно људи синхронизује свој мисаони процес, или кад појединци („духовни мајстори“, на пример) фокусирају своје мисли у ласерски зрак, тада нас, научно говорећи, не изненађује да доиста утичу и на време. (Исто је кад Илуминати манипулирају временом и геолошким активностима користећи се технологијом и вибрацијским принципом.)

Истраживачи групне свести формулисали су теорију о цивилизацијама првог типа. Човечанство које је развило групну свест те нове врсте, неће имати проблема око заштите околине, нити оскудевати енергијом. (Како у бесконачном обиљу можете бити у оскудици? Само ако у оскудицу верујете.) Јер, кад би човечанство почело користити своје менталне моћи удружено у унифицирану цивилизацију, могло би имати контролу над енергијама своје роднее Планете као природне последице свог развоја (човечанство би тиме поново написало свој програм). А то укључује и све природне катастрофе! Теоретски, цивилизација другог типа (дакле још развијенија) била би чак у стању контролисати све енерегије своје Галаксије. Кад год много људи фокусира своју пажњу или свест на нешто слично, као што је то на пример током божићних празника, светског фудбалског првенства или сахране Lady Diane у Енглеској, неки генератори насумичних бројева у рачунарима почињу избацивати сређене бројеве уместо насумичних. Под утицајем сређене групне свести, наиме, око ње се ствара ред у околини и окружењу! Све информације су из књиге Vernetzte Intelligenz од Grazyne Fosar и Franza Bludorfa, ИСБН 3930243237. Засад је можете читати само на немачком или контактирати ауторе путем Kontexta, the Forum for Border Science, на http://www.fosar-bludorf.com

(Смешно је како су се ти научници, генетичари и лингвисти дали у такав трошак и напор да би открили само делић онога што је мени дошло интуитивно кад сам пред себе поставио биљку из прашуме и поклонио поверење у моје „интуитивно знање“. Не кажем то зато да омаловажим то што су обелоданили, јер су њихова открића потврда ове теме о којој говоримо, а објављивање података у афирмираним научним часописима, и облику, је велики и значајни напредак. Али то истоовремено показује да се не морате школовати за научника да бисте разумели те ствари и појаве. Бескрајно знање је свима на располагању, само ако то одлучимо, јер смо то знање ми сами. Све што је потребно је да имамо више поверења у себе, а не у систем.)

Опаска преводиоца: у заградама су пишчеви коментари. Дејвод Ајк, један је од најпознатијих британских алтернативаца и писац низа књига из домене граничних знаности.

Advertisements

One thought on “Људска ДНК је биолошки интернет

  1. I rečima da potvrdim: dopada mi se!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s