Тијанија

Видимо се у Тииииијааању…

Бог постоји: Исповест човека који је срео Бога у централном Универзуму

Оставите коментар

Извор: Вестинет

Mellen Tomas Benedikt је уметник који се вратио из света мртвих.
dusa08

Он је заиста умро 1982. године од рака. Имао је дијагнозу, лечење и живот болесног човека. Постоје документи, постоје снимци, постоји документована историја болести. Бенедикт је умро и лежао је пуних сат ипо на столу као потпуно охлађен леш. Међутим, енергија или како већ хоћете започела је пут чији исход можете прочитати доле.

Бенедикт је видео Бога и са њим је разговарао. Видео је Универзум онако како јесте, а не како га ми замишљамо. Данас се Бенедикт бави научно истраживачким радоми има шест америчких патената из области којом се бави. Један је од оснивача Квантне биологије. То што Ви нисте имали његова сазнања не значи да Бог не постоји него само то да је одабран био он, а не Ви.

Mellen Tomas Benedikt

Mellen Tomas Benedikt

1982. године умро сам од смртоносног рака. Стање у којем сам био више није било за операцију, а свака врста хемотерапије коју су ми доктори могли пружити би ме направила више као биљку. Дали су ми шест до осам месеци живота. Био сам луд за информацијама у 1970-тима, те сам читајући постао све више утучен због нуклеарне кризе, еколошке кризе и свега осталога. Како нисам имао никакву духовну подлогу почео сам веровати да је природа направила грешку и да смо ми ти канцерогени организми на нашој планети. Нисам видео никакав излаз из свих проблема које смо створили за себе на планети. Перципирао сам све људе као рак и то је оно што сам и добио. То је оно што ме убило. Будите опрезни какви су вам погледи на свет. Може вам се вратити, посебно ако је то негативан поглед на свет.

Ја сам имао нарочито негативан. То ме довело у моју смрт. Покушао сам различите врсте алтернативног лечења, али ништа није помогло. Тако сам утврдио да је ово заправо било између мене и Бога. До тада се никада нисам суочио или имао посла са Богом.

Нисам био заинтересован за никакву врсту духовности у то време, али сам започео пут учења о духовности и алтернативног лечења.
Одлучио сам прочитати све књиге које сам могао и детаљно проучити тему, јер нисам желео бити изненађен на другој страни.
Тако сам почео читати о различитим религијама и филозофијама. Све су биле врло интересантне и давале су наду да постоји нешто с друге стране. Завршио сам на посебној медицинској нези.

Сећам се да сам се пробудио једно јутро код куће око 4:30 и знао сам да је дошао крај. Ово је био дан када ћу умрети, па сам назвао неколико пријатеља да се опростим. Пробудио сам и своју неговатељицу и рекао јој. Имао сам са њом приватни договор да ће оставити моје мртво тело на шест сати насамо, јер сам прочитао да се различите интересантне ствари догађају када умреш. Отишао сам назад спавати. Следеће чега се сећам је почетак типичног искуства блиског смрти. Одједном сам био потпуно свестан и стајао сам усправно, али моје тело је било у кревету. Око мене је била тама. Бити изван тела било је још више јасно него обично искуство. Било је толико јасно да сам могао видети сваку просторију у кући, могао сам видети врх куће, могао сам видети око куће и испод ње.

bog01

Крај мене је сјајила снажна Светлост. Окренуо сам се према тој Светлости. Била је врло слична оној какву су други људи описивали у својим искуствима блиским смрти. Била је величанствена. Она је опипљива, можете је осетити. Она је привлачна, желите јој отићи као што би желели отићи у загрљај својој идеалној мајци или оцу.

Како сам се почео кретати према Светлости, интуитивно сам знао да ћу бити мртав одем ли до ње.

Па, док сам се кретао према Светлости рекао сам, „Молим те причекај минуту. Желим размислити о овоме. Желио би попричати са тобом пре него одем.“ На моје изненађење, целокупно искуство је стало у том тренутку. Ви сте у контроли вашег живота у искуству после смрти. То није као вожња на вртуљку. Мој захтев је испоштован и разговарао сам са Светлости. Она је мењала своје облике у различите ликове као што су Исус, Буда, Кришна, мандале, архетипске слике и знакови.

Питао сам Светлост, „Што се овдје догађа? Молим те, Светлости, разјасни ми се. Стварно желим знати реалност ситуације.“ Не могу стварно изрећи тачне речи јер је то била нека врста телепатије. Светлост је одговорила. Информације које су ми пренете су биле да, приликом искуства блиског смрти, ваша веровања обликују начин повратне информације коју добијате од Светлости.

Ако сте будист или католик или фундаменталист, добијате повратну информацију ваших властитих ствари. Имате их прилику погледати и испитати, али већина људи то не ради. Како ми се Светлост открила, постао сам свестан да оно што сам уствари видио је наша матрица Вишег Ја или Надсвести. Сви ми имамо Више Ја или наддушу нашег бића. Открило ми је себе у свом најистинитијем енергетском облику. Једини начин на који то стварно могу објаснити је, да је биће Вишег Ја више налик на цевовод.

Није изгледало на тај начин, али то је директна веза на Извор коју има сваки од нас. Ми смо директно спојени на Извор. Тако да ми је Светлост показивала матрицу Вишег Ја. Нисам био присталица ниједне религије. Тако да је то била повратна веза коју сам примао током мог искуства блиског смрти. Питајући Светлост да ми се разјасни, да настави објашњавати, схватио сам шта је матрица Вишег Ја. Имамо мрежу око Планета где су сва Виша Ја спојена. То је попут велике фирме, следећи суптилни ниво енергије око нас, духовни ниво, могли бисмо рећи.

Тада, након неколико минута, питао сам за још појашњења. Стварно сам желео знати шта је заправо Универзум и тада сам био спреман ићи у то. Рекао сам: „Спреман сам, узми ме.“
bog02

Тада се Светлост претворила у најлепшу ствар коју сам икада видио: у мандалу људских душа на планети. Стигао сам тамо с мојим негативним погледом на оно што се догађало на Планети. Па док сам питао Светлост да ми настави појашњавати, видео сам у величанственој мандали колико смо заиста лепи у својој бити, у сржи. Ми смо савршене креације.

Људска душа, људска матрица коју чинимо сви заједно је апсолутно фантастична, елегантна, егзотична. Једноставно не могу описати како ми се променило мишљење о људским бићима у том тренутку. Рекао сам: „О, Боже, нисам знао колико смо лепи.“ На сваком нивоу, високом или ниском, у било ком облику да сте, ви сте најлепша креација.

Открића су долазила из Светлости и чинило се да никада неће стати, тада сам питао Светлост: „Значи ли то да ће човечанство бити спашено?“ Тада, као експлозија труба с кишом спиралних светала, Велика Светлост је проговорила, говорећи:

„Запамти ово и никада не заборави; ти спашаваш, искупљујеш и лечиш самог себе. Увек јеси. Увек хоћеш. Створен си с моћи да радиш то још пре почетка света.“

У том тренутку схватио сам још више. Схватио сам да МИ ВЕЋ ЈЕСМО СПАШЕНИ и спасли смо сами себе јер смо направљени да се самоисправљамо као и остатак Божјег Универзума. О томе се заправо ради у другом постанку. Захвалио сам Светлости Бога свим својим срцем. Најбоље што сам могао смислити биле су ове једноставне речи потпуног поштовањања: „О, драги Боже, драги Универзуме, драги Више Ја, ја Волим Свој Живот.“

Светлост је, чинило се, удисала још дубље са мном. Било је као да ме Светлост потпуно апсорбује. Светлост Љубави је, до данашњег дана, неописива. Ушао сам у друго подручје, дубље од претходног и постао свестан нечег вишег, пуно вишег. Био је то огроман поток Светлости, широк и пун, дубоко у Срцу Живота. Питао сам шта је то.

Светлост је одговорила: „Ово је Река Живота. Пиј из ове Мана Воде на задовољство свог срца.“ То сам и учинио. Узео сам један велики гутљај, потом други. Пити из самог Живота! Била је то екстаза. Тада је Светлост рекла: „Имаш жељу.“ Светлост је знала све о мени, сву прошлост, садашњост и будућност. „Да!“, шапнуо сам. Тражио сам да видим остатак Универзума; изван нашег соларног система, изван свих људских илузија. Светлост ми је тада рекла да могу ићи с Потоком. И јесам, ношен кроз Светлост до Краја Тунела. Осетио сам и чуо серију веома нежних звучних експлозија. Какво узбуђење!

Наједном сам се одмицао од Планете на овом потоку Живота. Видио сам Земљу како је била све мања. Соларни систем, у свој својој раскоши, пролетео је покрај мене и нестао.
kosmos

Брже од брзине светлости пролетео сам кроз средиште Галаксије, апсорбујући још више знања како сам ишао. Научио сам да су ова Галаксија и читав Универзум, препуни с много различитих врста ЖИВОТА. Видио сам многе светове. Добра вест је да нисмо сами у овом Универзуму! Јашући на овом потоку свести кроз средиште Галаксије, поток се ширио у невероватним фракталним таласима енергије. Супер скупине Галаксија са свим својим древним знањима пролазиле су покрај мене. Испрва сам мислио да некуд идем; путујем заправо. Али тада сам схватио, док се поток ширио, моја свест се такође ширила да спозна све у Универзуму!

Целокупна креација ме прошла. Било је то незамисливо чудо! Заиста сам био чудо од детета; дете у Земљи Чудеса!
У том тренутку нашао сам се у дубокој мирноћи, изнад сваке тишине. Био сам у стању видети или перципирати ЗАУВЕК, изнад Вечности.

Био сам у Празнини.

Био сам пре креације, пре Великог Праска. Прешао сам почетак времена/Прву Реч/Прву вибрацију. Био сам у Оку Креације. Чинило се као да додирујем Лице Бога. Није то био религиозан осећај. Једноставно сам био једно с Апсолутним Животом и Свешћу.

Када кажем да сам могао видети или перципирати заувек, мислим да сам могао искусити целокупну креацију како генерише саму себе. Било је то без почетка и без краја. Сама та мисао шири свест, зар не?

Научници сматрају да је Велики Прасак један догађај који је створио Свемир. Видео сам, током мог искуства блиског смрти, да је Велики Прасак само један од бесконачног броја Великих Праскова који стварају Свемире бескрајно и истовремено. Једине слике које приближно долазе до тога, у људским условима, биле би оне створене од супер компјутера користећи једначине фракталне геометрије. Древни људи су знали за ово. Говорили су да је Бог периодично стварао нове Универзуме издишући, а поновно стварао друге Универзуме удишући. Та раздобља су се звале Југе. Модерна наука назива то Великим Праском.

Био сам у апсолутној, чистој свести. Могао сам видети или перципирати све Велике Праскове или Југе како саме себе стварају и растварају. Ушао сам у све њих истовремено. Видио сам да сваки мали делић креације има моћ стварања. Веома је тешко покушавати објаснити то. Још увек немам праве речи за то.

Требале су ми године након повратка из мог искуства блиског смрти, да покушам наћи било какве речи за искуство Празнине. Сад вам могу рећи ово: Празнина је мање од ничега, а ипак више од било чега што јесте! Празнина је апсолутна нула; хаос који формира све могућности. То је Апсолутна Свест; пуно више чак и од Интелигенције Универзума. Празнина је вакуум или ништавност између свих физичких манифестација. ПРОСТОР између атома и њихових компоненти. Модерна наука је почела проучавати овај простор између свега. Зову га Енергија нулте тачке.

Кад год га пробају измерити, инструменти им оду изван скале, или у бесконачност, да тако кажемо. Немају начин да мере бесконачност. Више је простора Енергије нулте тачке у вашем властитом телу и Универзуму него било чега другог!

Што мистици називају Празнином није празнина. Она је тако пуна енергије, друкчије врсте енергије која је створила све што јесмо. Све од Великог Праска је вибрација, од прве Речи, која је прва вибрација. Библијско „Ја јесам“ стварно има знак упитника након себе. „Ја јесам – Шта сам Ја?“ Тако да је креација Бог који истражује властито Јаство кроз сваки замислив начин, у непрестаном, бесконачном трагању кроз сваког од нас.
dusa09

Почео сам увиђати, током мог искуства блиског смрти, да све што јесте је Јаство, дословно, твоје Ја, моје Ја. Све је велико Ја. Зато Бог зна чак и кад лист падне. То је могуће зато, јер где год да сте, то је средиште универзума. Бог је у томе и Бог је у Празнини. Док сам истраживао Празнину и све Југе или креације, био сам потпуно изван времена и простора какве познајемо. У том проширеном стању спознао сам да је креација ствар Апсолутне Чисте Свести, или Бога, који долази у Искуство Живота каквог познајемо. Сама Празнина је лишена искуства. То је преживот, пре прве вибрације. Врховни Бог је више од Живота и Смрти. Тако да и постоји више од Живота и Смрти за искуство у овом Универзуму! Кад сам спознао то, био сам готов с Празнином и хтео сам се вратити у ову креацију или Југу. Чинило се природним то направити. Тада сам се наједном вратио кроз друго Светло или Велики Прасак, чувши још неколико баршунастих експлозија.

Јахао сам на потоку свести назад кроз целокупну креацију, која вожња је то била! Супер групе Галаксија прошле су кроз мене с још више увида. Прошао сам кроз центар наше Галаксије који је црна рупа. Црне рупе су велики процесори или рециклатори Универзума. Знате ли шта је с друге стране Црне Рупе? Ми смо; наша Галаксија, која је репроцесуирана из другог Свемира. У својој потпуној енергетској конфигурацији, Галаксија је изгледала као неверојатан град светала.

Сва енергија ове стране Великог Праска је Светлост. Сваки суб атом, атом, Звезда, Планета, чак и сама свест је изграђена од Светла и има фреквенцију и/или честицу. Светло је Жива ствар. Све је изграђено од Светла, чак и камење. Тако да је све живо. Све је изграђено од Светлости Бога; све је веома интелигентно. Док сам јахао поток, у једном тренутку сам могао видети голему Светлост како долази. Знао сам да је то Прва Светлост; светлосна матрица Вишег Ја нашег соларног система. Тада је цео соларни систем био у Светлости, праћен једним од оних баршунастих експлозија.

Могао сам видети сву енергију коју овај соларни систем генерише и то је невероватан светлосни призор! Могао сам чути музику Сфера. Наш соларни систем, као и сва небеска тела, генерише јединствену матрицу светла, звука и вибрацијских енергија. Напредне цивилизације из других соларних система могу приметити живот каквог познајемо у свемиру по вибрацијским или енергетским матричним записима. То је дечја игра. Земљино Чудо од детета (људска бића) стварају обиље звука управо сада, као деца која се играју у дворишту Универзума. Светлост ми је објаснила да нема смрти; ми смо бесмртна бића. Ми смо већ и Живи заувек! Спознао сам да смо део природног живог система који сам себе рециклира заувек.
kosmos-Vestinet02

Никад ми није било речено да се морам вратити. Једноставно сам знао да хоћу. То је било природно, из оног што сам видео током мог искуства блиског смрти. Не знам колико дуго сам био са Светлошћу, у људском времену. Али дошао је тренутак кад сам спознао да су сва моја питања била одговорена и да је мој повратак близу.

Кад кажем да су сва моја питања била одговорена, онда мислим баш то. Сва моја питања су била одговорена. Сваки човек има друкчији живот и скуп питања за истраживање. Нека наша питања су Универзална, али свако од нас истражује ову ствар коју зовемо Живот на властити, јединствени начин. Тако је и са свим осталим облицима живота, од планина до сваког листа на сваком дрвету. И то је јако важно нама осталима у овом Универзуму. Зато јер све то доприноси Широј Слици, пуноћи Живота. Ми смо дословно Бог који истражује Божје Јаство у бесконачном Плесу Живота. Ваша јединственост унапређује читав Живот.

Како сам почео свој повратак у животни циклус, никада ми није пало напамет, нити ми је речено да ћу се вратити у исто тело. То једноставно није било битно. Имао сам пуно поверење у Светлост и Животни процес. Како се поток стапао с великом Светлошћу, тражио сам да никада не заборавим открића и осећаје онога што сам научио на другој страни.

Постојало је „Да“. Чинило се као пољубац у моју душу.

Тада сам поново одведен назад кроз Светлост у вибрацијско подручје. Цео се процес обрнуо, с још ми више датих информација. Вратио сам се кући и добио сам инструкције, из мог искуства блиског смрти, о механизмима реинкарнације. Добио сам одговоре на сва та мала питања која сам имао: „Како ово ради? Како оно ради?“. Знао сам да ћу бити реинкарниран. Земља је велики претварач енергије и индивидуална свест се шири из ње у сваког од нас. Први пут сам помислио о себи као о човеку и био сам срећан што сам то.

Из оног што сам видео, био бих сретан да сам атом у овом универзуму. Атом. Стога то што смо људски део Бога… то је најневероватнији благослов.
kosmos02

То је благослов изван наше најлуђе процене оног што би благослов могао бити. За сваког од нас – бити људски део овог искуства је изузетно и величанствено. Сваки од нас, без обзира где смо, искварени или не, је благослов овој планети баш ту где јесмо.

Прошао сам кроз процес реинкарнације очекујући да будем беба негде. Али добио сам лекцију како индивидуалност и свест еволуирају. Био сам тако изненађен када сам отворио очи. Не знам зашто, јер сам разумео то, али и даље је такво изненађење бити натраг у овом телу, натраг у својој соби с неким ко плаче изнад мене. Била је то медицинска сестра. Дала ми је сат и по након што ме нашла мртвог. Моје тело било је укочено и нефлексибилно. Отишла је у другу собу. Тада сам се пробудио и видио светло споља. Покушао сам се дићи да одем до њега, али сам пао с кревета. Медицинска сестра је чула гласан ударац, утрчала и видела мене на поду.

Када сам се опоравио, био сам веома изненађен, штавише пун страхопоштовања према ономе што ми се догодило током мог искуства блиског смрти. На почетку целокупна меморија пута, коју сада имам, није била ту. Наставио сам ишчезавати из овог света и наставио питати: „Јесам ли жив?“. Овај свет је више изгледао попут сна од оног. Унутар три дана поново сам се осећао нормално, бистрије, али друкчије него што сам се икада у животу осећао. Моје сећање о искуству блиском смрти ми се вратило касније.

Нисам могао видети ништа криво ни са једним људским бићем којег сам икада видео. Пре тога сам стварно осуђивао. Мислио сам да нешто није у реду с великим бројем људи, у бити мислио сам да са свима није нешто у реду осим са мном. Али све ми је то село на своје место. Отприлике три месеца касније, пријатељ ми је рекао да бих требао ићи на претраге, па сам отишао по налазе и све то. Стварно сам се осећао добро, па сам се бојао да ћу добити лоше вести. Сећам се лекара у ординацији како гледа у налазе од пре и сад, говорећи: „Па, сада ту нема ничега“. Рекао сам: „Стварно, то мора бити чудо“. Одговорио је: „Не, такве ствари се догађају; зову се спонтане ремисије.“ Деловао је врло неимпресиониран. Али ту је било чудо и ја сам био запрепаштен, иако нико други није.

Током мог искуства блиског смрти имао сам силазак у оно што бисмо могли назвати Пакао, и било је јако изненађујуће. Нисам видио Сотону или зло. Мој силазак у Пакао био је силазак у свачију посебно људску беду, незнање и мрак незнања.

Чинило се као јадна вечност. Али свака од милиона душа које су ме окруживале имале су малу звезду светла увек доступну. Али нико није обраћао пажњу на то. Били су толико заокупљени својом тугом, траумама и јадом. Али након онога што се чинило вечношћу, почео сам звати ту Светлост, као дете које зове родитеља у помоћ.

Тада се Светлост отворила и формирала тунел који је дошао тачно до мене и изоловао ме од свог тог страха и патње, онога што је у бити Пакао. Па је оно што учимо то да се примимо за руке, да будемо заједно. Врата Пакла су сада отворена. Ми ћемо се повезати, примити за руке и ишетати из Пакла заједно. Светлост ми је пришла и претворила се у големог златног анђела. Питао сам: „Јеси ли ти анђео смрти?“. Изразило ми је да је то моја Наддуша, моја матрица Вишег Ја, супер древни део нас самих. Тада сам одведен у Светлост. Ускоро ће наша наука квантификовати дух. Неће ли то бити предивно? Долазимо до уређаја сада који су осетљиви на суптилну или спиритуалну енергију. Физичари користе атомске судараче да разбију атом да виде од чега су направљени. Дошли су до кваркова и лептона и свега тог другог.

Дакле, једног дана ће доћи до сићушне материје која држи све то заједно и мораће је назвати… Бог. Ми тек почињемо схватати да ми такође креирамо док идемо.

Како сам видео вечност, дошао сам у подручје, током мог искуства блиског смрти, у ком постоји тачка у којој превазилазимо сво знање и почињемо са стварањем следећег фрактала, следећег нивоа. Ми имамо моћ да стварамо док истражујемо. И то је Бог који шири себе кроз нас. Од мог повратка искусио сам Светлост спонтано и научио како да доспем у тај простор скоро сваки пут у мојој медитацији. Сваки од вас то може. Не морате умрети или имати искуство блиско смрти да бисте то направили.
kosmos-Vestinet

То је унутар ваше опреме; за то сте већ спојени, припремљени. Тело је највеличанственије биће Светлости које постоји. Тело је Универзум невероватног Светла. Дух нас не гура да се решимо овог тела. То није оно што се догађа. Престаните покушавати постати Бог; Бог постаје ви. Овде. Питао сам Бога: „Која је најбоља религија на планети? Која је исправна?“ И Врховни Бог ми је одговорио с великом љубављу: „Није ме брига.“ Била је то неверојатна милост. Кад је Врховни Бог рекао: „Није ме брига“, одмах сам схватио да је на нама да нас буде брига. Важно је то, јер ми смо брижна бића. Важно је нама и ту је где је важно.

Оно што имате је енергијска једначина у духовности. Врховног Бога не занима јесте ли протестант, будист или било шта друго. Све је то цветајући аспект целине. Желим да све религије то схвате и пусте једни друге на миру. Није то крај сваке религије, него причамо о истом Богу. Живи и пусти да живи. Свако има друкчији поглед. И све се то додаје широј слици; све је то важно.

Прешао сам на другу страну с доста страхова о токсичном отпаду, нуклеарним пројектилима, популацијском експлозијом, кишним шумама. Вратио сам се волећи сваки поједини проблем. Волим нуклеарни отпад. Волим гљивасти облак; то је најсветија мандала коју смо манифестовали до сада, као архетип. Она, више него иједна религија или филозофија, нас је спојила заједно, на нови ниво свести. Знајући да можда можемо дићи Планету у ваздух педесетак пута, или 500, напокон схватамо да смо можда сви ту заједно, сада.

Морале су експлодирати бомбе да би нам дошло. Тада смо почели говорити: „Не треба нам ово више“. Сада само заправо у сигурнијем свету него икад и постаће још сигурнији. Тако да сам се вратио из мог искуства блиског смрти волећи токсични отпад, јер нас је спојио. Ове ствари су тако велике. Као што би Peter Russell могао рећи – ови проблеми су „величине душе“. Имамо ли одговоре величине душе? ДА!

Сеча кишних шума ће се успорити и кроз педесет година биће више стабала на овој планети него икад пре. Ако сте у екологији, идите за тим; ви сте део система који постаје свестан. Идите за тим свим својим могућностима, али немојте бити депресивни. Део је то веће ствари. Земља је у процесу доместификовања саме себе. Никада више неће бити тако дивље место као што је некад била. Биће великих места дивљине, резервата у којима природа успева.

Вртларство и резервати биће ствар будућности. Популацијски пораст долази веома близу оптималном распону енергија да проузрокује помак у свести. Тај помак у свести промениће политику, новац, енергију. Након умирања, пролазећи кроз моје искуство блиско смрти, и враћајући се, стварно поштујем живот и смрт. У нашим ДНА експериментима могуће да смо отворили врата великој тајни. Ускоро ћемо моћи живети колико год хоћемо у овом телу.

Након живљења 150 година, или слично, постојаће интуитивни осећај душе да промени канал. Живљење у истом телу заувек није креативно попут реинкарнације, попут преноса енергије у овом невероватном виру енергије у којем смо.

Ми ћемо заправо видети мудрост живота и смрти и уживати у њима. Како сада стоје ствари, већ живимо заувек.
Ово тело у којем сте је живо вечно. Долази из непрестаног тока живота, идући унатраг до Великог праска и даље.
Ово тело даје живот следећем животу у густој и суптилној енергији.
Ово тело већ је живо заувек.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s