Тијанија

Видимо се у Тииииијааању…

Шта Европа дугује Балкану

Оставите коментар

Аутор: Андреј Александрович Тјуњајев
петак, 30 новембар 2012 19:55

О праписмености словенских народа, и данас научно неспорном открићу да је у Винчи постојала писменост око 5.000 година пре Христа – што је и сазнање које обара теорије о доласку Словена на Балкан у 6, 7. и 8. веку, као и теорије о почецима писмености на овим просторима тек са епохом хришћанства

Академик Андреј Александрович Тјуњајев у руским, али и светским научним круговима постао је познат по чињеници да се озбиљно упустио у истраживање најстарије писмености словенских народа. Користећи научне принципе, дословно поштујући строге научне захтеве, анализирао је старе записе и све оно што је данашња цивилизација успела да сачува, и тако је дошао до интересантних открића и закључака који у потпуно новом светлу показују почетке ране писмености, пре свега, словенских народа, Срба на Балкану, али и Руса на истоку. Најстарији систем писмености на територији древне Русије био је систем хијероглифских знакова. Такви знакови пронађени су на керамичким предметима, на деловима оружја и на другим ископинама пронађеним на нашем древном простору. Признавање овог најстаријег староруског система писмености покушавају да спрече поједини научници који сматрају да натериторији Русије није било никакве цивилизације, културе, нити писмености све до покрштавања, што је апсурд! Слично је и са праписменошћу српског народа и народа Балкана! То су речи нашег уваженог саговорника, који је био један од најзначајнијих учесника недавно у Београду одржаног Међународног научног скупа „На изворишту културе и науке“.

Докторе Тјуњајев, имали сте запажено излагање на Научној конференцији која је први пут организована у Србији, како би се јавност упознала са новим погледима на изворишта културе и науке.

Изложио сам два научна реферата. У првом сам говорио о пореклу писмености, која се, наравно, односи на културу Винче и Лепенског Вира. Они који су ту живели јесу, заправо, прародитељи наше писмености, наше данашње цивилизације. Можда писменост наших предака Винчанаца није била на високом ступњу, али је чињеница да су пре толико миленијума постојали знаци писмености. Веома су значајна антрополошка истраживања на територији Балкана и ширег Подунавља која су рађена упоредо са археолошким ископавањима. Резултати истраживања у Винчи и Лепенском Виру несумњиво говоре о томе да оба налазишта имају огроман значај за културу и писменост Европљана, и не само њих. Требало би, такође, да се зна да је становништво Подунавља и Балкана аутохтоно! На поменутим подручјима, научно је потврђено, јавила се потреба за писменим изражавањем још приликом преласка из палеолита у неолит. У Винчи је постојала писменост око 5.000 година пре Христа. То је данас неоспорно! Баш ово сазнање обара све теорије о доласку Словена на Балкан у 6, 7. и 8. веку или теорије о почецимаписмености Словена на овим просторима тек са епохом хришћанства.

Други део Вашег излагања се односио на теме астрономије и њеног порекла.

Стара астрономија је настала у време развоја производње и трговине. Астрономија се у Русији јавила у позном палеолиту, и већ у том периоду су се јавили прецизни календари. По свој прилици, у неолиту је у значајној мери завршено формирање знања о сазвежђима. Слике календара су познате не само у облику горњопалеолитских скиптара (жезла), већ и у облику разрађених календара који су уцртавани на неолитску керамику и керамику гвозденог доба. Астрономска знања досегла су територије балканских земаља где су у њиховим неолитским културама знатно проширена. Људи су још у то време почели стационарно да живе и производе, као и да се интересују за цикличност у природи. У то време су људи били прилично паметни, а то доказује и чињеница да су створили календар. А сам календар, то ми научници добро знамо, одраз је астрономских знања. У Винчи, све што је ископано, пронађено, управо говори о томе да су већ постојали календар и астрономска сазнања. Наравно и у то време знања су се ширила, у оној мери у којој је то било могуће. Са Балкана астрономска сазнања, удружена са календаром, доспела су на Блиски исток и даље у Сумер и Древни Египат. Створени су календари које ми данас користимо! Независно једни од других данашњи научници су истраживали и дошли до истих закључака! То је доказ да смо на правом путу.

Доказ да је писменост настала на овим просторима јесте од епохалног значаја и тешко се пробија кроз замагљени зид доктрине англосаксонске науке, пре свега историје. Чувени руско-амерички научник др Анатолиј Кљосов, оснивач Руске академије ДНК генеалогије, затим познати италијански истраживач др Ђанкарло Томецоли и Ви, начинили сте значајан искорак у доказивању стуба прасловенске писмености. Када се може очекивати да званична наука усвоји ове доказе?

Често у Русији учествујем, али и по свету, на различитим научним скуповима, конференцијама, научним дешавањима званичног, официјелног карактера. Током времена, увидео сам да сви или већина научника, поштују нове доказе. Јер, наука не може ништа против чињеница. У чему је разлика у научном поимању археологије, историје – данас и пре стотину година? Па пре стотину година археолози су копали на Блиском истоку. На поменутим локацијама је било топлије, приступачније и једноставније вршити ископавања, и зато је била створена другачијатеорија. А сад копају на другим подручјима, по целом свету и испливавају нови архифакти. Нормални луди од науке, археолози, антрополози, генетичари, лингвисти то данас увелико чине и уважавају нове резултате. А оних других, тврдокорно супротстављених, е њихјерелативно мало. Видите како је, и у којим условима, организована конференција у Београду! Сви су је подржали, осим једног човека. Али, Међународна конференција „На изворишту културе и на- уке“ била је успешна. О њој се са великим уважавањем говори у руском знанствено-истраживачком свету, и такође пише у медијима. Научна истина о прапореклу словенских народа, самим тим, пореклу културе и писмености, без обзира на то колико се не допадала неким круговима, проналази свој пут.

Тврдите да је прошлост словенског народа била вековима у запећку историјске науке?

Дубоко сам уверен да је вековима маргинализована права историја словенских народа. Писана је нека сасвим друга прошлост. Нажалост, испоставило се то и код нас у Русији, и ево код вас у Србији. На научном скупу сте чули да се деценијама, стотинама година у Русији учила историја по којој смо ми, Руси у 7. веку дошли са ових ваших простора, а вас, у Србији на Балкану, убеђивали су да сте у истом том веку стигли са Карпата! А до тада, апсурда ли, неки тврде да ни ви Срби, нити ми Руси – нисмо постојали! Зашто је то тако покушаћу да вам одговорим простим примером. У руским уџбеницима историје деценијама је писано и учило се да је цар Иван Грозни 1552. године заузео Казан. Односно, заузео неко село код Казана и почео да „зида“ сам град Казан. Али, када узмемо сачуване, веома старе руске карте које су постојале стотину година пре тога, (1552) већ постоји Казан у саставу државе Московије. Слично је и са другим руским градовима, попут Перма, који је основан три стотине година пре него што то званична историја тврди. Таквих случајеваје унедоглед. Мени то, природно, мирише на заверу.

Током боравка у Србији имали сте прилику да посетите археолошка налазишта Лепенски Вир и Винчу. Какве утиске носите, и шта по Вама говоре ова налазишта?

Одавно сам желео да ддђем и обиђем и Винчу и Лепенски Вир, у првом реду, због тога што сам професионално, као сваки истраживач, веома заинтересован да видим налазишта толико позната у свету. Те првобитне драгуље, архифакте до тада сам имао прилике да видим само „из друге руке“. У Винчи и Лепенском Виру налази се изузетно драгоцен материјал за даља научна истраживања. За мене је довољно што сам овде дошао и у све то се уверио. Такође, ова археолошка налазишта у Србији су велики чувари и споменици светске културе, цивилизације, писмености. Људи из света науке који се баве изучавањем прастаре историје, порекла писмености су у аури свог проучавања и њима је много тога познато и доступно, за разлику од обичног света, који зна веома мало или скоро ништа. Потребно је да се обични људи упознају са чињеницом да живе ОВДЕ – на простору древне културе и цивилизације. Подручје Винче, Лепенског Вира, Подунавља, локалитети Ђердапске клисуре о томе говоре миленијумима! Захваљујући поменутим налазиштима ми данас знамо како су живели, стварали, писали наши преци пре седам или осам миленијума. То је сјајан подсетник за „вучје главе“ и за оне незаинтересоване, али и за знанственике. У међународној стручној јавности много више се говори о Винчи, него о Лепенском Виру. Мада је утисак да су се о Лепенском Виру – ваша држава, друштво много више бринули, јер ово налазиште има све пратеће садржаје и гламурозне објекте, сале, дворане, музеј, завидан археолошки материјал, пранасеље које је зналачки представљено посетиоцима на импозантном покривеном простору. Лично се надам да ће се благовремено створити слични услови и у Винчи, која то заслужује! Уосталом, сваки добар домаћин ће да се побрине да оно што му је посебно и вредно подарила историја света, покуша на најбољи начин да сачува од пропадања у корист будућих нараштаја и науке.

Ви сте академик, научник, главни уредник и оснивач листа „Президент“!

Још у време Јељцина почео је да се штампа „Президент“. Лист и данас излази, намењен је Управи председничкој. Наравно, у питању је часопис чија је тематика висока политика, геополитика, међународне активности, занимљивости и новости из председничког окружења. Бавим се, иначе, мултидисциплинарним истраживањима. Код нас постоји Факултет који се зове Рачунарски центар, при Руској академији наука, радим у Научно истраживачком Институту при РАН-у. Са становишта Института нашег Рачунског информационог центра, који се бави решавањем тешких задатака, енигми које су наизглед нерешиве; попут теорија управљања, теорија стварања, сеоба, дакле, обрађујемо све могуће теорије, где нема много података. Тако сам и у области далеке историје одлучио да се посветим научном истраживању сеоба народа. Врло сам уверен у своја научна истраживања, јер су математички утемељена. Али, мало се користи математички језик, и у археологији, историји, антропологији… Ако почнем још да плашим, рецимо, археологе, неким компликованим формулама, тек онда ми они неће поверовати. Зато је потребно превести математички језик на језик одређене науке, односно конкретно разговарати на језику археологије. Ако и се бавим лингвистиком, онда говорим њиховим језиком. То је та мултидисциплинарност о којој сви говоре и која даје одличне резултате!

БИОГРАФИЈА

Андреј Александрович Тјуњајев је дипломирао и усавршавао се на Одсеку за млазне моторе Руског политехничког универзитета. Члан је Руске академије природних наука, оснивач Руске академије фундаменталних наука, директор Института историјских симбола и античке словенске цивилизације, оснивач друштвено-политичког часописа „Президент“, уредник Међународног научног часописа „Организмика“, саветник председника Сверуске федерације. Добитник је бројних руских државних признања из најразличитијих области за изузетне резултате: „Велике грамате“ Руске Федерације Савета одбора за одбрану, Златне медаље „Чехов“ за достигнућа у развоју руске књижевности, Златне медаље 2011. Института за руски језик „А. Пушкин“ – за студије „Фазе руског језика и писма“ – „Од археологије, антропологије и до ДНК-генеалогије“, ове године; Златне медаље „300 година Ломоносова“ – за научни развој природних система елементарних честица, Медаље Института РЈ „Пушкин“ – за студију ,Руски језик, историја у свету археолошких и генетских открића“...

Разговарала: Биљана Живковић

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s